Regata "Vode Vojvodine" 2023

[zankiki]

Kakav je kanal na potezu Klek - Novi Bečej?
Tuda nikada nisam plovio. Bio sam do Kleka, pa išao na Tomaševac i u Tamiš...

[George]

Ništa spektakularno... Eventualno bih napomenuo, da je na potezu od Jankovog mosta do Novog bečeja primetno više drvenih pecaroških štekova ali i pecaroša. Bukvalno se mora paziti da ne ploviš suviše blizu obale, da se neočekivano iza neke trske ne bi upleo nekome u najlon. Znači, ribolovaca je bilo na svakom koraku, i to dosta njih, sa baš dobro uređenim mestima. Osim ovoga, ne bih znao navesti bilo šta što bi ovaj deo kanala izdvijilo od ostalih delova. Inače, moram još da kažem da su kanali prilično čisti, pa nisam mnogo vremena trošio na ronjenje i čišćenje elise, osim prilikom pristajanja, ali to je posebna priča o kojoj sam hteo da napišem svoje viđenje situacije, ali otom-potom, u jednom posebnom postu. Za sada, da sačekamo da se barem završi regata, pa da onda tupimo o stsčenim iskustvima.

[nele]

Predlazem da "odlikujemo" Djordja za ove reportaze !
Urose, osmisli neki orden za forumase od zasluge !!!

[Uros]

Dodato u zapisnik...

[SRSA]

Podržavam predlog, sa napomenom da dodela bude uz kotlić, roštilj, piće i sve što ide uz navedeni događaj.

[Terca]

Deca šalju izveštaje sa prve linije...

[Uros]

Dodata i deca u zapisnik za orden

Uživanje je gledati sve ove slike...siguran sam da će neki od nas dobiti motivaciju da vam se pridruže u narednim sezonama

[Mileta]

Uroše za sledeću sezonu verujem da će tvoj brod biti kompletan i spreman za plovidbu, pa bi baš mogli da se upustimo u tu avanturu.
Inače svaka čast za reportaže, fotografije i ambijent su odlični, pravo uživanje za gledati a mogu zamisliti kako je uživo. Bravo!!

[George]

Regata se završila, utisci se slegli, pa reko da sumiramo stečena iskustva i doživljaje. Ova regata je kao što to obično biva, izgledala malo drugačije iz moje perspektive, pošto sam ja prilično udaljen, pa uvek moram ranije da se zaputim u susret regatašima. Ove godine je plan bio da još malčice ranije isplovim, i pre regate svratim kod Djordja u Belegiš na jedno kratko druženje, pa da onda zajedno krenemo u Titel i tamo sačekamo regatu. Znači, krenuo sam u nedelju 18.06. polako, nigde ne žureći, popodne, posle ručka, sa namerom da do večeri dobacim do Novog Bečeja. Usput mi se javlja drugar iz Beograda, Bora M. sa broda Argo2, i pošto su sa gospođom rešili da pre regate malo plove po Tisi, dogovaramo se da se nađemo u Bačkom Petrovom Selu. Već sam ih izdaleka ugledao vezane u neposrednoj blizina table za 89 km, gde se nalazi lepa terasa-kafić, koji na žalost još nije otvorio sezonu. Prelazim kod njih na brod na jednu rakijicu i na razgovor, da bih ubrzo krenuo dalje, da bih pre mraka stigao u Novi Bečej. Stižem oko 19. 30, i na moje veliko iznenađenje ne uspevam da se vežem na nizvodnom špicu rečne ade, gde sam još prošlog avgusta bez problema bio vezan. Sada je Tisa nanela toliko sedimenta, da je brod naseo isuviše daleko od obale da bih čak i sa mostićem mogao da je domašim. Nemam kud, pada odluka da idem u marinu, i da tamo prenoćim. Zovem Duleta, domara marine da ga pitam ima li slobodnog mesta za mene, i naravno pošto je još mnogo brodova na suvom, mesta ima na pretek, tako da se vezujem u marini Gradište. Tu uočavam da je Tisa čak i ovde nanela mnogo taloga, pa je dubina i ovde značajno smanjena, ali se ipak može bezbedno pristati.
Sutradan u ponedeljak posle prevođenja na brani na Tisi krećem put Titela. Zahvaljujući dosta brzom toku Tise, stižem za oko 5 sati plovidbe, što je izuzetan rezultat za DMB-a i njegovih 9 besnih konja. U Titelu, zna se... Mala Čarda, prženi šaran, i ladan špricer od domaćeg rozea.
Utorak krećem za Belegiš, i tamo provodimo dan sa drugarima, gledajući regataše koji iz pravca BG-a plove uzvodno prema Titelu, gde i mi sutradan stižemo oko 12 sati. Usput mi zvoni telefon, i vidim da je to Nevena. Dogovaramo se oko vezivanja u Titelu, pošto na regati gledamo da se zajedno vezujemo zbog druženja. Ja im čuvam mesto pored mene, gde se oni kasnije i vezuju, i tu sad kreće druženje. Dalje ne bih opisivao svaki dan pojedinačno, jer bi se ovaj post pretvorio u roman. Planirana putanja je bila Titel, pa zatim ulazak u Begej gde smo plovili do Zrenjanina, pa onda Žitište, Jankov Most, Novi Bečej (ali ne na Tisi nego u kanalu pre prevodnice), Stari Bečej (opet u kanalu) , Srbobran, Bački Petrovac i na kraju Novi Sad. E sad, neni je ovo regatarenje trajalo do Novog Bečeja gde smo se posle prevođenja u Tisu sa Djordjetom i još jednim brodom odvojili od regate, i Tisom zaplovili prema Senti. Meni se baš nije isplatilo ulaziti u Bačke kanale i ići za Novi Sad jer bi mi bio suviše veliki krug da se posle još moram vraćati Dunavom do Tise, pa Tisom uzvodno još 123km do kuće. Osim toga je pao dogovor da Djordje sa njegovim drugarima doplovi do Sente.
Uopšteno gledano, regata ili barem ovaj deo regate na kojem sam učestvovao je protekao u redu. Druženje se svodi na recimo 4-5 brodova, koji smo se pronašli, i umemo da funkcionišemo zajedno.
Što se same organizacije tiče tu bih ove godine imao ozbiljnu zamerku oko koje smo se više nas složili, a to su apsolutno nepripremljena mesta za vezivanje i prihvat 80+ brodova. Već prvog dana regate, u Titelu, problem se pokazao u svoj svojoj veličini, gde realno taj broj brodova teško može da sebi nađe mesto za vez, pa smo na kraju bili skroz razštrkani. Zaključili smo da je recimo umesto Titela regata trebala stati u Begeju, u Perlezu, gde se nalazi dugačka, uređena travnata obala sa sve klupama i stolovima, koja bi mogla da primi ne jednu, nego tri regate. Umesto toga smo se gurali i improvizovali u Titelu. Situacija sa vezom se kasnije samo pogoršavala. U Zrenjaninu katastrofa. Obala potpuno zarasla u trsku koja je toliko debelo zarasla, da brod ne može da se probije do obale. Mi smo tu zahvaljujući činjenici da smo stigli na vreme, uspeli da se sa Nevenom vežemo na pecaroški štek jednom dedici, koji je s početka malo protestovao, ali je videći more brodova koji su za nama počeli da nadiru ipak odustao od pecanja i otišao kući dajući nam blagoslov da se vežemo za njegov štek.
Sledeći dan stižemo u Žitište. Opet problem sa trskom koju niko nije ni pokušao da makar malo pokosi da olakša prihvat ovoliko brodova. Tu smo opet imali sreće kada je Terca udaljivši se od ostatka regate, sa druge strane mosta našao idealno mesto za vez 5 brodova, gde smo se mi onako odvojeni od ostalih družili na obali.
Jankov most je jedino imao lak pristan zahvaljujući činjenici da se tu obala nedavno očistila od trske, jer su tu napravili pecarošku takmičarsku stazu sa štekovima. Jedino što sam imao malo osećaj kao da sam na njivi, pošto su ti bagerski radovi bili toliko sveže urađeni, da još ni jedna travka nije izrasla.
Na kraju plovidbe šta Begejom, šta Banatskim kanalima stižemo pred prevodnicu u Novom Bečeju gde dolazi do kulminacje problema sa pristajanjem. Problem više nije samo trska, nego i drezga. Pronaći parče obale kojoj kako-tako možeš prići, ulazi u domen naučne fantastike, pa se dosta brodova nemajući gde da se vežu na obali, vezuje za betonske stubove na ulazu u prevodnicu.
E sad, posle ovih nekih organizacionih problema postavlja se pitanje smisla plovidbe u ovolikom broju ili je tu Zankiki najpametniji pa plovi sam izbegavajući regate u širokom luku. Možda je neka sredina idealno rešenje, gde bi recimo 5-6 brodova koji se poznajemo i družimo, plovilo zajedno. Izbegli bi se problemi oko pristajanja, a oko gužvi i krkljancu u prevodnicama da i ne pričamo.
Usput čovek neminovno uočava i neke manjkavosti na svom brodu, pa sam tako i ja napravio čitav spisak stvari koje sam uočio da mi fale. Najznačajnija dorada koju ću uraditi je ugradnja tuša na platformi sa tehničkom vodom iz tankova, jer prilikom plovidbe u kanalima često iz raznih razloga čovek ne može da se okupa u kanalu. U Zrenjaninu je to recimo zagađenost kanala, negde drugde je to podvodno rastinje, i ako se još poklopi da je napolju 30+ stepeni, onda bez mogućnosti kupanja boravak na obali kanala postaje malo neprijatan.
Na kraju evo i malo statistike. Prešao sam 315km, napravio 42 moto sata, i potrošio 49 litara nafte. Ako od 42 sata odbijemo 1 sat na pristajanja i razne manevre pa 49 litara podelimo na 41 sat, dobijamo potrošnju od 1,2 litara na sat.
Eto beše ovo moje regataško iskustvo za one koji nisu učestvovali, pa će verovatno i ostali da napištu svoja iskustva.

[Mileta]

Lepa retrospektiva regate i dogadjaja oko nje. Mene stalno zovu da se priključim nekoj od regata. Do sada sam to izbegavao, Prvo nisam imao konforan čamac, sada imam a opet izbegavam. Od nekih starijih učesnika regata, ne starijih po godinama, nego po učešću u regatama , sam čuo da su imali slične probleme, kojih se i ja najviše plašim. Pristajanje. Stvarno je nezgodno ploviti toliko, dodjete na stajnu tačku i nemožete se pristojno vezati sa normalnim izlaskom na obalu. Mislim da tu organizatori prave propust, jer malo ko on njih obidje trasu plovidbe pre same regate, porazgovara sa lokalnim stanovništvom, ili lokalnim samoupravama i dogovori sa njima sredjivanje dela obale gde bi učesnici regate pristali sa čamcima. Ja sam sada, znajući sve to oko velikih regata, više za varijantu druženja sa manje ljudi i čamaca. Do 5-6 čamaca će uvek naći mesto za vezivanje. Manje ljudi lepše druženje.