ŽIVOT NA ČAMCU - Lepši deo zivota

[Ševa-2]

Postovani Forumasi i Camdzije,

Imam zadovoljstvo da Vam opisem informativno deo mog zivota sa camcima na vodi. Predpostavljam da i Vi isto toliko volite reke i kanale, kao i ja, pa cete moju ljubav prema camcima i zivotu na vodi, razumeti i citajuci ove redove, setiti se svojih lepih dozivljaja na vodi.

Jednom prilikom, popeo sam se sa svojim drugom na jos nedovrsenu Sevu-2 i rekao mu:
-" Slusaj, ja kako se popnem na camac, osecam se sasvim drugacije, hocu reci, osecam se dobro". Na to ce moj drug:
-" Ako je tako, onda se isplati svaki dinar, koji si dao i koji dajes za camac". I danas, kada mi je Seva-2 skoro gotova, mislim da je on duboko u pravu.

Na vodi, na camcima sam bolje od 30 godina. Tacnije 35-ta tece. Kako vreme brzo prolazi ? A svega se secam, kao da je juce bilo. Secam se, kao mali sam obozavao da se vozim skelom. Prosto taj osecaj na skeli me je opcinio. Kada se skela zaustavi u obalu, istrcavao sam bosonog na vreli pesak i cekao priliku da se opet popnem na skelu. Kada sam poodrastao, omiljena zabava mi je bila, da skacem sa skele u vodu u hodu i da se zatim pridrzavam za skelu plutajuci, dok me je voda prijatno masirala po telu. Moj prvi camac je bio "plastikaner" na pumpanje, sa pet komora i za dve osobe ( jedna odrasla i jedno dete ), kupljen od Cehoslovackih turista, negde pocetkom '70-ih godina proslog veka. Oni su u to vreme, kada su se vracali sa odmora, svu svoju kamp opremu rasprodavali. Sa tim camcem sam obozavao da plovim sa svojim vucjakom Reksom, koji mi legne preko nogu, a ja sa veslima upravljam i tako se spustamo niz Juznu Moravu, nekih osam kilometara. Zatim izadjemo na obalu, ja ispumpam camac, spakujem ga u torbu i na ledja, pa peske nazad kuci. Znao sam da ga napumpam i u dvoristu svoje kuce, sednem u njemu, odnosno legnem i zatvorenih ociju, mastam kako plovim, velikim rekama i kanalima.



Moj prvi camac i moji voljeni Ivana i Vlada, na plazi Verudela u Puli.

Susret sa Savom i Dunavom, doziveo sam sa ushicenjem i zatim ploveci njima, ipak sam Dunav vise zavoleo. Dunav sam u pocetku "pokoravao" sa starom hrastovom sukljom, koju sam gurao sa jasenovom motkom po plicacima ispod visoke desne obale Dunava u rejonu 1181,5-og kilometra, ispod sportskog centra "13. maj", gde sam ziveo 5,5 godina. Pecao sam belu ribu na plovak, sa veoma dobrim drugom i prijateljem Bogdanom Nikolicem, nacelnikom u SSUP-u, koji me je naucio ne samo pecanju, vec i gradskom zivotu i radu sa ljudima. Ribari su nas sa motornim camcima, prevlacili cuge u razlive Beljarice na levoj obali u regionu 1182-og kilometra. Kupivsi polovnu belu cetvorku, bio sam presrecan i odmah sam otisao u brodarsku skolu, u Savskoj ulici, kupio knjige i posle izvesnog vremena, prijavio ispit za vozaca motornog camca. Polagao sam u Brodarskoj skoli sest predmeta ispred tri komisije, a zatim i veslom vozio camac u zalivu Ade Ciganljije. Tako da sam u startu, naucen seo u camac sa motornim pogonom. Par godina, provodeci slobodno vreme sa sikljom i "tomos"-ovom cetvorkom po razlivima Beljarice, ostace mi u secanju za ceo zivot. Sve nauceno sa sikljom, u kasnijem periodu mi je veoma pomoglo. Od balansiranja u stojecem stavu na velikim talasima, do voznje po talasima i na jakom vetru. A usput sam naucio mnoge tajne razliva, meandera, orjentacije nocu po njima i reci i po magli, kao i otkrivanje na vreme plicaka itd itd.

Sledeci camac je bio mali, ali prava "lepotica". Bilo je to glisersko, polukilbot korito izradjeno od mahagoni 12 milimetarskih dasaka, nitovanih bakarnim nitnama, sa kabinom i komandama ( plastificiranim sajlama ) za upravljanje motorom. Napravljen je u brodogradilistu Gdanjsk u Poljskoj. Naravno, ja sam ga kupio u polovnom stanju, ali sam radeci na njemu, sa ogromnom voljom, doveo ga do stanja, da kada sam plovio i zaustavljao se u gradovima na Dunavu, ljudi su prilazili i pitali, da li mogu da ga fotografisu, za uspomenu. Paluba, krov i krmeni deo, bio je sastavljen od mahagoni lajsni i lajsni belog jasena, naizmenicno, tako da je i taj detalj bio veoma lep. Kad se samo setim, sa koliko ljubavi i entuzijazma, sam radio na njemu. Slajfovao i lakirao mahagoni drvene povrsine, polirao mesingane detalje i rukohvate. Na jednoj regati "Ilustrovane Politike", direktor regate Dule Milosavljevic, mi je rekao da planira, da u Backoj Palanci u Tikvari, proglasi malog "mahagonca", za najlepsi camac na regati. Namerno nisam hteo da prisustvujem tom proglasenju, da ne bih navuk'o ljubomoru drugih, a meni to nista nije znacilo. A na njemu sam imao sve sto mi je u tom periodu vremena bilo potrebno na camcu. Sigurno i dobro izlakirano korito, dvokomponentnim "Imron" lakom, zasticeno "Hempel"-ovom antivegetativnom farbom. Italijansko lepo kormilo i na komandama povezane dve nove "tomos"-ove cetvorke. Mali frizider od 34 litara, donesen iz Nemacke i koji je na plin radio besprekorno. Plinska boca od tri litra, sa dve ringle na stalcima ( Cehoslovacki komplet ), kao i za krevet vazdusni dusek, za dve osobe. Eho sonar ( u fitima ) nabavljen u Americi. Radio kasetofon stereo. Ruski mali televizor u crno beloj tehnici "Siljaris". Sirena vazdusno-rotaciona od policijskog "BMV" motora. Svetlo, maglenka zute boje, kao i gabaritna svetla i svetla u kabini i ispod tende za osvetlenje. Prenosna far-lampa je bila takodje od koristi. I sve je to opsluzivao akumulator od 64 Ah.

Na zadnjem delu camca, mojim rukama napravljena rasklapajuca tenda sa aluminijumskim cevuma i lepim narandzastim plastificiranim platnom. Sklapala se i napred i nazad, zavisno od potreba. Zatvorena, veoma lepo je dihtovala i nije propustala vodu unutar camca. Prozorska okna sam fenom izlepio, a providne folije sam nabavio od "Pincgauera" iz Austrije. Tenda se zatvarala krupnim rajfeslusima i prohromskim drikerima. Ispod zatvorene tende, bilo je ugodno sedeti i u losim vremenskim uslovima. Na krmenom delu, nosaci mahagoni daske, na kojima su visile dve "tomos"-ove cetvorke, bili su napravljeni od dur-aluminijumskih profila, ostataka od aviona sa kojim je Vesna Vulovic pala nad Ceskom ... !

===============nastavak sledi======================


Pozdrav Moma S.

[Ševa-2]

=================nastavak========================


Bila je kasna jesen kada sam ga doterao u marinu i vec sutradan se sa prijateljima organizovali da prespavamo na njemu. Bilo je veoma hladno, ali to nije bio razlog da se odustane od planirane namere. Izrezao sam otvor na tendi i provuko cunak, a u prednjem delu postavio naftaricu. Prvo smo kuvali rakiju, da bi se zagrejali, a zatim stavili da se kuva pasulj sa dimljenim rebarcima. I tako proveli noc, kujuci planove "ozbiljne plovidbe". A napolju se vatao led na metalnim povrsinama, a mi srecni sto nam se otvaraju mogucnosti novih dozivljaja. Eh, bila su to vremena.


Ja i Brada samnom na Sevi posle drugog remonta, lagano plovimo Dunavcem.

Prema novoprispelom camcu sam imao, veoma ozbiljan odnos. Angazovao sam najbolje majstore ( Muta je bio glavni majstor i najbolji ribar na Savi ), prosirio nogostupe i podigao odgovarajuce ograde. Cak sam ogradu prilagodio svom novom ljubimcu Malisi. da ne ispadne sa camca, prilikom njegovog temperamentnog manevra po nogostupu. Zatim sam ispeskario ( na belo ) korito i ofarbao ga sa farbama dvokomponentnim, iz programa "Hempel-marine". Kabine sam preradio i opsio ih pocinkovanim limom ( nitovanjem i zatim lemljenjem ), a prednju terasu zatvorio sa Slovenackim mahagoni vodootpornim sperom. Na prozorima sam stavio staklo od 7 mm. a na terasnom delu klirit u boji. Unutrasnjost kabina, tapaciran i oblozen belim skajem i zutim platnom, pogodnim za tu namenu. U spavacoj sobi napravio nove lezajeve ( sundjer 12 sm. oblozen skajem ). Kuhinja je smestena iznad motora sa sudoperom ( tehnickom vodom iz rezervoara ), aspiratorom friziderom od 56 litara, plinskim sporetom sa plinskom rernom sa providnim vratima.


I ja i Ljilja smo bili srecni, kada smo instalirali u Sevu plinski sporet sa plinskom rernom i to sa providnim vratima. Zamislite, negde u nekom kanalu, a u rerni se pece kolac sa visnjama ... !

WC je bio opremljen brodskom soljom i lavaboom. Prednja terasa ili dnevni deo, gde smo se najvise i zadrzavali, bio je sav u kombinaciji beli skaj i mahagoni izlakirani sper, a klupe tapacirane i veoma udobne za spavanje, a unutra su boksevi za cuvanje namirnica, bez mogucnosti prisustva "nezeljenih gostiju".


Prednji deo iliti mesto gde se odvijao zivot na "Sevi"



Od elektro opreme, imalo je pored gabaritnih svetala i jaka nocna bela svetla, a i dezurna slaba nocna u zelenoj boji. Instrument tabla izradjena od "vdo" instrumenata, bila je pored svoje funkcije i ukras na camcu.

Pored stereo muzike ( kvadrofonija ), plavog rotacionog svetla i original razglasa sa alarmnim sirenama i megafonom od 100w iz Americkog policijskog patrolnog auta, bio je namontiran i veliki, pokretni far od 100w, koji mi je mnogo puta pomogao u nocnim uslovima plovidbe.



Eho sonar "Enterprajz" i besumni mini agregat "Honda" od 350w 220v, su bili od neprocenjive koristi. Sve to su opsluzivala dva akumulatora od po 180 Ah.

Citav krov je bila ujedno i terasa na kojoj se po potrebi postavljao sto sa stolicama i po potrebi i suncobran, ili lezaji za suncanje. A meni najdraze mesto je bila krmena platforma sa klupom i stocicem za kafenisanje, a ujedno i izuzetno mesto sa koga se pecala riba.

Posle kupovine i kapitalnog remonta, camas je dobio ime "Seva". Moja voljena Seva, kako sam je zvao. Ja i Ljilja smo na njoj proveli 17 godina, prelepog zivota, ploveci i druzeci se sa mnogim dobrim ljudima. Znate, na vodi se veoma retko srecu losi ljudi, ili bar ih je malo. A nas verni pratilac pas Malisa, proveo je punih 12 godina na Sevi sa nama, radujuci se i uzivajuci u lepom zivotu. Puno smo plovili. A kad nismo plovili, ziveli smo na Sevi, uzivajuci u lepim nocima na reci i budeci se iz snova u san jutra na reci. U Madjarsku po Tisi, plovili smo cetiri puta. Na Djerdap, do Kladova osam puta. Sve Banatske i Backe kanale oplovili vise puta. Savu, Moravu, Tamis, Tisu i Dravu nismo prominuli. Dunavce, meandre i razlive smo sa postovanjem posecivali. Boravili i kada smo plovili na daleke destinacije, uvek smo nasli vremena da ne prominemo tu jedinstvenu lepotu nasih lepih razliva. I svuda smo stekli prijatelje. Od ribara do Predsednika Drzave.


Seva je bio camac kome smo se uvek radovali i u kome smo se mnogo lepo provodili.


==============nastavak sledi========================


Pozdrav Moma S.

[Ševa-2]

Osvrnuo bih se na ona lepa vremena, kada smo pocinjali, sa svojim prvim ozbiljnijim camcima, zivot na vodi.

Mi u stvari, sada znamo da lenjstvujemo kada smo na camcu, a u to vreme smo stalno nesto radili, ali smo i znali da se radujemo, kada nesto zamislimo, pa naravno i sami realizujemo. Secam se Bokijevih radio stanica i antena, koje su bile i ukras na camcu, a sa njima je i bio prepoznatljiv na vodi. A groznica, koja nas je vatala pred regate. Sutra se krece, a noc pre toga, cini mi se od regatasa, niko nije spavao. Svi smo nesto doradjivali, kao bez toga na regatu nemoze. Setih se, kada smo zaboravili radeci, da sebi obezbedimo veceru. Kada smo se setili, sve je bilo zatvoreno. I onda se nadjose neke punjene paprike, iz rezerve gotovih jela na camcu i podelili smo ih i pojeli i hladne i bez hleba.

Danas, sve sto ti treba, kupis. A tada, ja sam za mali frizider od 34 litara ( na plin, 12 V i 220 V ) isao u Pulu na Istri, jer mi je Nemac doneo iz Nemacke, koji je inace dosao na letovanje. Agregat i sonar su mi doneli iz Australije. Plinski sporet, sa plinskom rernom, kupio sam u Segedinu. Pojacalo iz Amerike. Itd. A locmanske karte Dunava i informacije koje su sada dostupne? Nisu nam bile dostupne. Sada mozes da citas na forumu i da sve znas, cak i ne moras da ides tamo i gubis vreme. A majstora, stolara, ili plasticara, da ti urade nesto na camcu i nije ih bilo. Jedan jedini na Makisu, mislim da je on bio i poslednji u Srbiji, majstor Milance, inace umetnik za obradu drveta.

Secam se, kada je Boki sam napravio megafon-pojacalo. Nije bilo mnogo jako, ali funkcionalno i mene je odusevilo, sto je umeo sam da napravi. A sto se tice "kibicera" na marini "Zeleznicar" u Makisu, to su ljudi za posebnu pricu. Ja cak mislim da su oni iz ljubomore, sve sto smo ja i Bora radili, kritikovali. Ja sam posle svih iskustava, koje sam doziveo, kada sam prvi put isao na Djerdap, Malu Sevu sam sam preuredio. Uradio sam je tako da je mogla da prolazi kroz talase, a da ni kap vode ne udje unutra. A kritike,( pohvale nikako ) su bile, kao vetrovi ce me oduvati, zbog nadgradnje. Trebalo bi da postavim kobilicu na koritu itd. Gluposti. I naravno nikada ih nisam u niucemu poslusao, ali su to bile teme razgovora "uz casicu".


"Seva-2" camac mog zivota i ja i Ljilja na njemu u Dunavcu kod Konjskog Ostrva ... !

A i danas. "Sevu-2" radim u detaljima, kako sam ubedjen da treba i kako meni i Ljilji treba. A o primedbama, necu ni da govorim.

Ipak, za sve ove godine, provedene na camcu i dozivljaje prozivljene na vodi i pored vode, ne bih zamenio ni sa cim drugim. I potpuno sam uveren, da nisam pogresio, baveci se sve ove godine zivotom na vodi, jer "voda je zivot".


Pozdrav Moma S.

[Ševa-2]

Jesen na Dunavu

Jutro je svanulo bez kiše, ali se velika vlažnost osećala u vazduhu. Nogostupom sam došao do zadnje platforme Ševe, pogledao okolinu i umio se pijaćom vodom iz kanistra. Lepo osvežen, rekao sam Mališi da idem po sinoć podavljene mreže, a on je kao odgovor seo na prednjoj platformi i propratio moj odlazak čunom po mreže. Pesak je po dnu Dunava gde sam sinoć podavio mreže, tako da nije bilo zadeva i lako sam povadio sve mreže, počevši sa uzvodne strane i bio sam zadovoljan sa količinom ulovljene ribe. A pošto sam bio blizu usidrenog Dragišinog čamca ... svratio sam i pristao čunom uz njegov levi bok. Dragiša se probudio, izašao iz kabine i mahnuo mi rukom. Zatim je pogledao ulov u čunu i pozvao me da popijemo kafu.
-„Gledao sam neki dobar film skoro do jutra. I ne znam šta im znači da dobre filmove daju u sitne sate, pa još ubace dugačke reklame i legao sam malopre.” Žali se Gile i pristavlja džezvu na gorionik ušrafljen na boci od tri litra plina. Zatim se sagao preko stranice Krcka i umio se Dunavskom vodom. Brišući lice peškirom, prokomentarisao je :
-„Moco, i mada si sinoć isterao samo jednu rinu, podavljene mreže su dale mnogo više riba, no što meni treba. Kada si sinoć podavio mreže, razmišljao sam o ovoj situaciji jutros !? Znam da si „taličan” i kažem sebi ... šta ako bude puno ulovljenih riba, što i jeste sadašnja situacija i ja da uzmem svu ulovljenu ribu !? ... Ne treba mi toliko mnogo riba ! Hajde da majci odnesem jednu punu kesu ... i njoj ne treba više riba za celu zimu. A da delim po komšiluku ... to mi ne pada napamet ! Šta god da dobiju besplatno, neko od njih će se naljutiti što je tamo neki njemu ne simpatični komšija dobio više nego on ... itd ! Dakle Moco ... da popijemo kafu pa ti idi do Ševe, a evo i mene, samo da izvadim sidro. A ti u međuvremenu razmisli šta ćeš sa viškom riba !?”

Gile je polako pristao uz Ševin krmeni deo i pomolio je glavu iz Krcka i kaže mi :
-„Moco, zakači mi pramčani konopac za zadnju nizvodnu bitvu Ševe. Pošto kada povadimo ribe iz mreža, ja odmah odlazim. I zato ne bih se vezivao za obalu.” Mahnuo sam mu rukom u znak da sam ga razumeo i sišao sam u čun da budem bliže pramcu Krcka. Zatim sam uzeo pramčani konopac i vezao ga u alku, a onda sam je samo namakao na bitvu Ševe, a ostatak pramčanog konopca sam nabacio na palubu Krcka. Malo zatim se i Gile pojavio sa tiganjem u ruci i prelazeći na Ševu kaže mi :
-„Znam da za doručak voliš pržene kranjske kobasice sa jajima. Pa sam spremio doručak da doručkujemo svo troje.“ Ja sam oprao ruke i spremio sto za doručak, a onda smo seli za stolom i doručkovali ... usput razgovarajući. Gile je otpio par gutljaja čaja, koji sam ja spremio pa kaže :
-„Znaš, razmišljao sam da ja ipak izabranu ribu odnesem kod moje mame. Ona je bolji majstor za spremanje ribe od moje Dušanke.“ Ja sam se naravno složio sa njegovim predlogom i pošto sam završio doručak, ustao sam i popeo sam se na krovni deo Ševe. Otuda sam spustio veliku lodlu sa namerom da u nju stavljamo izabranu ribu i ušao sam u čun. Gile me je pratio i seo na pramčanu platformu čuna. I počeli smo da vadimo ribe iz mreža.
-„Gilence, ribe koje ćeš poneti sa sobom, odmah ih stavljaj u lodlu, a ribe koje ti nisu potrebne, stavljaj ih ovde u čuvarku.“ I nastavili smo razgovor, a i ribe smo lako povadili iz mreža.

-„Moco, lepo si me snabdio ribama za zimu. Hvala ti i ako preko zime planiraš da krpiš mreže, pozovi me da ti pomognem.“
-„Da, ja ću za krpljenje mreža da izaberem lepe sunčane dane i da ih razapnem u marini iznad pontonske staze. Nisam ih mnogo pocepao, tako da se nadam da ću ih za nekoliko dana iskrpiti i Bože zdravlja na proleće eto me na Dunav.“ A Gile se nasmejao :
-„Šta je ... Ne planiraš Savu !?“
-„Kada krajem proleća Dunav ponese svu prljavštinu sa obala, eto mene u Savi na dvanestom kilometru na Staroj Šljunkari. Dobra mesta se ne zaboravljaju i ne izbegavaju.“ A Gile me je opet pitao :
-„A to ti je tamo gde smo već bili ... kod stare šljunkare. Dobro je to mesto, ali su čujem počeli da uzurpiraju obalu sa splav kućicama ... !?“
-„Meni ne smetaju kućice, pa ni tuđe mreže. Smetaju mi „dinamitaši“ koji su se u poslednje vreme namnožili i ubijaju ne samo potrebne im velike ribe, već i riblju mlađ i time uništavaju riblji fond ... !? To meni smeta. Pričao sam ti da sam prošle jeseni naleteo na oficijalnog čuvara u Ribarskom Gazdinstvu Beograd. Znam ga, kontrolisao me jednom prilikom. Kad ono, a on dinamitom lovi ribu. I pitam ga ja ko mu daje prava da zloupotrebljava svoje radno mesto ? A on meni odgovara onako bezobrazno i kaže da se ne mešam u njegov posao !? Umalo ga nisam ... Idiot ... !?“

Kada smo završili sa mrežama, Gile mi je pomogao da ih postavim na krmenu platformu Ševe, a ja sam izvadio iz vode čuvarku sa ribom od noćas i prosuo je na patos čuna.
-„Evo Gilence, ovo je riba iz mreže koju sam „terao“ sinoć.“ Gile je uzeo par šarana i otišao do Krcka, a otuda je doneo dve kese.
-„Moco, ja sam ti veoma zahvalan, a kada im odnesem ribu, znam da će se obradovati i moja Duja i moja mama. A ja ću se sladiti sa prženom ribom uz bele špricere ove zime, kao nikada do sada. Svake jeseni sam davao sebi zadatak da napecam dovoljno riba za preko zime i uvek omanem ili u organizaciji, ili ne uspem da napecam. Ovog puta je druga priča !“
-„Ja ne znam što me nisi podsetio do sada. Svake jeseni smo mogli da ti za jedno veče obezbedimo ribe za celu zimu. Ne košta ... a vredi !“ Gile je skuvao tursku kafu i doneo flašu „Balantajn“ viskija na Ševu, te smo se počastili. A onda je seo u svog Krcka i otplovio nizvodno. Ja i Mališa smo dugo gledali za njim, sve dok nije zamakao za Belegiškom Adom prema Banovcima.

Pozdrav od Mome Ševe

---------------------------------------------------nastavak sledi-------------------------------------------------

[Mileta]

Zadovoljstvo je čitati vaše tekstove i upijati tu ljubav koju osećate prema reci, plovidbi i čamcima. Već sam na nekom od foruma čitao vaše doživaljaje na reci, ali nikada mi nije dosadno da ih ponovo pročitam. Nadam se da još plovite, i da bi se mogli sresti negde na reci i upoznati. Veliko poštovanje za vas! Pozdrav!

[Popaj]

I ja mislim da sam procitao sve vase price. Bar one objavljene. Mogao bih da ih citam svaki dan. Mozda ih mi bolje razumemo od obicnih ljudi. Da, da, mi smo "neobicni".
Kada bih mogao da ponovim zivot, sigurno da bih mnogo ranije prozivljavao sve ovo.

[Igor Narval]

Poštovani Momo,

Na početku želim da Vas pozdravim.

Ja sam takodje neko, vidim kao i Mileta i Popaj, od onih koji su vaše tekstove čitali i čitam sa velikim zadovoljstvom. Mnogo toga se lepog tu može naći, a i iskreno i naučiti o životu na reci, o odnosu prema brodu, drugim nautičarima, prirodi i našim rekama.
Koliko sam razumeo Ševa 2 je sada na privremenoj lokaciji. Nadam se da nećemo dugo čekati da Vas vidimo na vašem brodu na reci, a onda se nadam i da će biti prilike da se i lično upoznamo, pa da zajedno zaplovimo "Dunavskom stazom" i još dalje.....

[Uros]

Evo i ja da se javim u ovoj temi jer delim mišljenje sa ostalim članovima u potpunosti.

Momina iskustva i način pisanja su jedinstveni, i ja sam ih uvek sa uživanjem čitao. To je svakako i jedan od razloga zašto sam napravio ovaj forum, da okupim prijatelje koji plove i na isti način kao ja, doživljavaju reku i čamac, kao i da imamo gde da pročitamo Momine priče.

Nadam se da je kod Mome sve u redu, i da se bavi aronijom i sređivanjem Ševe-2 pa da zbog toga ne stiže da nam se javi

[Ševa-2]

Dragi Uroše i dragi prijatelji sa reke, dobar vam dan želim i lepe dane na vašim čamcima na Dunavu.

S obzirom da sam sada u penziji i svo vreme ovog Sveta mi je poklonjeno na neko vreme, morao sam da se organizujem, pa da "remontujem" svoje zdravlje u Niškom Kliničkom centru, a zatim sam se susreo sa problemom nemanja radne snage ( svi otišli na izgradnju puteva ). A ja imam 1,9 hektara ARONIJE !? I onda sam morao da pronađem i kupim berač Poljski "Marek" i traktor kosilicu te sam sve doveo u red. Moja ljubav Ševa - 2 me verno čeka i pokloniću joj se u Septembru i Oktobru, kada dolazim u Beograd. Vama svima želim sve najbolje na vašim lađama, a uskoro ćemo se videti ... !

Pozdrav od Mome Stošića,

[Mileta]

Svaka čast za Aroniju, ja u dvorištu imam pet sadnica, zasadjene pre otprilike 5 godina, Obradujem se svake godine kad vidim plodove na njima. Supruga to blendira sa ostalim voćem i povrćem i to nam je prvo što ujutro pojedemo. Završite vi berbu a mi vas čekamo na reci. A ako ima što da se sredjuje na Ševi javljam se kao dobrovoljac da pomognem.