Rečnik nautičkih termina

[Uros]

Da otvorimo temu sa ovim, svaki doprinos je dobrodošao

I evo prilike da se prisetimo ponekog pomoračkog i brodarskog izraza i slenga:
Daske- podnice koje se postavljaju preko konstrukcije da se ne lome noge po oplati i ukrućenjima zovu se "pajole".

Deking na terasu može da stavi bilo ko, ali kad nekog čuješ da je postavio pajole na krmenoj platformi, tačno znaš sa kim imaš posla.

[Mileta]

Mi nautičari rekreativci sigurno ne znamo sve nautičke termine, pa će se ovde pročitati dosta toga što i nije strogo nautički. Lepo i korisno je naučiti kako se šta stručno kaže vezano za plovidbu, čamce, brodove, opremu i slično. Lično ne bih se baš opterećivao ako kažem ili pročitam nešto što ne nosi usko stručan naziv a praktično razumem šta je pisac hteo da kaže. Ovde smo pre svega da se družimo, uživamo, plovimo pa iako nam se omakne neki nestručni nautički termin, ništa strašno. Ono nije me briga da li se nešto zove npr. "Siz" ili most za silaženje sa čamca, ako znam za šta služi. Naravno uvek sam spreman čuti struku, iskustvo, te prihvatiti nešto što ne znam, ali ću pre svega uživati ovde i na reci zajedno sa vama. Živeli!!

[Uros]

Forum bi i trebao da bude edukativan, u smislu, da se neki termini nauče i počnu koristiti među nautičarima...Tako ćemo se na kraju najbolje razumeti ne samo između sebe, nego i među nautičarima koji plove po slanoj vodi. Na primer "terasa" i brod mi baš nikako ne idu zajedno pa i jeste bolje da se taj izraz ne odomaći.

U ostalom, da li je u tom slučaju terasa = kokpit ili je terasa = platforma...? I eto zabune
Pitanje broj dva, da li je i platforma pravi nautički izraz?

[Zveki]

Pitanje broj tri.....ako toliko insistiramo na upotrebi brodskih izraza, da li mi imamo camac ili brod i da li onda upotreba izraza "kokpit" koji na brodu ima tacno svoju funkciju, moze i da se odnosi na camac u kome se u istom prostoru nalazi i kuhinja, i upravljacki deo i prostor za sedenje i pecanje i ko zna sta jos.

ZAKON
O POMORSKOJ I UNUTRAŠNJOJ PLOVIDBI
("Sl. list SRJ", br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/2000 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i
85/2005 - dr. zakon):

19) "čamac unutrašnje plovidbe" je plovni objekt, osim teglja ča i potiskiva ča, bez obzira na
njihovu du ž inu, širinu i istisninu, registrovan za plovidbu na unutrašnjim vodama, čija du žina
trupa iznosi manje od 15 metara, a širina trupa manje od tri metra, a čija najve ća istisnina iznosi
manje od 15 tona;

12) "brod unutrašnje plovidbe" je brod registrovan za plovidbu na unutrašnjim vodama, čija
du žina trupa iznosi najmanje 15 metara, a širina trupa - najmanje tri metra ili čija je najve ća
istisnina najmanje 15 tona, kao i teglja č i potiskiva č, bez obzira na njihovu du žinu, širinu i
istisninu;

[Nevena]

Ja imam čamac (sa kabinom). Tako piše u zvaničnoj legitimaciji.

Mislim da veći deo nesporazuma (i našeg negodovanja) nastaju upravo u tome što su dunavska tradicionalna plovila malko različita od morskih, kako po obliku korita tako i po organizaciji prostora.
Takođe, Dunavom, Tisom i Savom se plovilo i pre globalizacije i aktivnog "mešanja" sa ljudima koji imaju pomorskog iskustva i čije nautičko znanje potiče sa Jadrana (gde je terminologija nesumnjivo pod uticajem italijanskih izraza) i mnogi delovi čamca i broda se ovde tradicionalno, u narodu, drugačije nazivaju nego tamo.

U svemu tome je jedino loša jezička isključivost, jer se jezik, i u ovoj a i u svim drugim oblastima, intenzivno menja pa je bezveze ne iskoristiti mogućnost da se nauči i, što da ne, obogati svakodnevni vokabular. Ako ne u razgovornom jeziku, ono makar u sposobnosti da se razumemo.

Generalno, svako može kako hoće, bitno je da se plovi i u tome uživa.

PS. Mene Tercini postovi neobično razonode i prija mi da naučim nešto novo. Sad, dal sve prihvatim ili ne, to je, opet moja lična stvar, ali hvala mu na volji da piskara ovde.

[Zveki]

Ja imam čamac (sa kabinom). Tako piše u zvaničnoj legitimaciji.

Mislim da veći deo nesporazuma (i našeg negodovanja) nastaju upravo u tome što su dunavska tradicionalna plovila malko različita od morskih, kako po obliku korita tako i po organizaciji prostora.
Takođe, Dunavom, Tisom i Savom se plovilo i pre globalizacije i aktivnog "mešanja" sa ljudima koji imaju pomorskog iskustva i čije nautičko znanje potiče sa Jadrana (gde je terminologija nesumnjivo pod uticajem italijanskih izraza) i mnogi delovi čamca i broda se ovde tradicionalno, u narodu, drugačije nazivaju nego tamo.

U svemu tome je jedino loša jezička isključivost, jer se jezik, i u ovoj a i u svim drugim oblastima, intenzivno menja pa je bezveze ne iskoristiti mogućnost da se nauči i, što da ne, obogati svakodnevni vokabular. Ako ne u razgovornom jeziku, ono makar u sposobnosti da se razumemo.

Generalno, svako može kako hoće, bitno je da se plovi i u tome uživa.

PS. Mene Tercini postovi neobično razonode i prija mi da naučim nešto novo. Sad, dal sve prihvatim ili ne, to je, opet moja lična stvar, ali hvala mu na volji da piskara ovde.

Bravo Nevena, to je svrha ovog foruma

[Terca]

Dobro je pitanje da li treba diskutovati, ali kad ste već otvorili temu, pretpostavljam da nije pogrešno.

Najpre da napravim dva važna uvodna disklejmera, da me razumete:

*) može da govori kako ko hoće. Evo vam primer jednog kolege koji govori kako govori:



... pa mu ne fali ništa, i magistar i ministar, fura svoj fazon i nek je on meni živ i zdrav 100 godina, što bih ja njemu solio pamet (čak ni njemu).

**) Isto tako, ne pokušavam ni vas da ispravljam, ni da kvarim sneška, naprotiv. Kad mislim da je interesantno (a to nije "stalno", zapravo je vrlo retko) ja vam dam neku informaciju ako slučajno znam, dam je besplatno a često i džabe, a vi onda gledajte šta ćete sa njom, da ne verujete, da vam se svidi ili ne svidi, da vam se ja ne sviđam, šta god. Ako iznesete stav umesto argumenta, pobedili ste svakako.


Sa treće strane zaista smatram da su "nautičari" ekskluziva (bar na ovom forumu to ne bi trebalo da je problem). U Beogradu (u provinciji je još gore) recimo imate 2 miliona ljudi, ima svega 10tak hiljada čamaca, više od pola toga ije skrndelj koji ne plovi, pola od ostatka su nekakvi skuteri i gliseri... sve zajedno se svede (dosta) ispod hiljadu ljudi koji se aktivno i dovoljno često bavi ovim hobijem koji je blizak meni a računam i vama, i koji mogu biti vredni sagovornici, a to sve ih ih čini ispod pola promila... I da, više ima majstora za deking, pa vi vidite ko je interesantniji. To je razlog da poželim da više ljudi sebe prepozna kao nautičara.

Ako vam sve to smeta, ok ljudski je, kažete nemoj brate i bogufala ja neću insistirati (eto tamo nisam ni slova napisao, a ovde računom da mogu, kad ste baš u te svrhe otvorili temu).

Evo napisaću i prigodnu pesmicu, pa ako ikad poželite da se posvađamo preko interneta (!!!), nema tu razloga za grube reči, nema neke zle namere, pogledajte je pa da budemo na miru:

Svima koji deking vole- kapa dole!
Ipak više volim lole što meću pajole.

Pa onda da rešimo najpre nesrećni kokpit (trebaće malo vremena da nakucam), u međuvremenu dosta je da makar nekom dosadim i da napiše "nemoj više", i sve dogovoreno.

[Terca]

Da rešimo nesrećni kokpit.

Čini mi se da ste na krivom tragu. Ne govorim vam ja da se nautički fensi la-di-da jezikom terasa na čamcu zove kokpit i da će vam taj izraz bolje stajati uz bele brodarice, sačuvajmebožeisakloni.
Terasa na čamcu uopšte ne postoji. Deo trupa koji nije pokriven plaubom i u koji se smešta posada i teret i najčešće upravlja odande, zove se kokpit, i to mu je pravi (i jedini da ja znam) naziv. Vi sad možete da izmislite makar koje drugo ime, od volje vam.

Mogu vam dati i jednu verziju za poreklo naziva kokpit (elem nije talijanski) ali ne bih da se rasplinjavamo sada, ionako kucam previše, ako se ne posvađamo biće i to kasnije.

Priložići ovde jednu slikicu, iz knjižice "Osnove plovidbe rekama i morima" Ilije Ike Petrovića.



Knjižica je izdata 2002 godine, i to kao izvod (skraćeni sadržaj) iz "Male enciklopedije plovidbe" koji može dobro da posluži za pripremu polaganja ispita za UMČ, a autori i recenzenti su:



E sad, primer je vrlo pažljivo odabran, jer najpre, izvor informacije je relevantan, Ika Petrović važi za Kung-Fua rečne plovidbe i rekreativne nautike glavom i bradom, bio je školovan, iskusan i pismen da piše knjige, vodio je desetine regata u ovuda u vreme dok se ja nisam još bio ni ispilio.
Takođe, tekst je na domaćem jeziku, u domaćem izdanju i dovoljno stara materija da možete primetiti da izrazi u njoj nisu posledica pomodarstva niti nešto što je neko čuo ili video kad bio na letovanju. Ebaga, to mu je ime, kokpit.

Knjiga nije neka atomska fizika, zapravo pokriva baš baš osnovne teme, za široku publiku je.
Iste podatke biste dobili i da ste ste u dobi 8-14 godina starosti išli na neku obukicu za jedrenje na optimistima, i slično:



Da sumiram, (meni se čini da) kokpit nije "nautički izraz", nego jedini izraz (osim naravno vozila koje ima onu ruku pa ovo-ono što smo rekli da uvek može da se upotrebi).

Pošteno bi bilo recimo da, konsultujemo širu sličnu literaturu, da bude od relevantnog autora na našem jeziku, i da pronađete neki lep primer (bar jedan) kako je neko dao skicu sa sve "spavaćom sobom" i "terasom".
Ako nađete super, svi onda naučimo nešto (unapred hvala), a ako i ne nađete opet super, obnovićemo deo sadržaja iz ispita za UMČ, poznavanje plovila...

Dok ne nastavim, ako ikome sad idem na živce, nema potrebe za tim, nek pročita onu pesmu od gore, namera je dobra.

[Terca]

Pitanje broj tri.....ako toliko insistiramo na upotrebi brodskih izraza, da li mi imamo camac ili brod i da li onda upotreba izraza "kokpit" koji na brodu ima tacno svoju funkciju, moze i da se odnosi na camac u kome se u istom prostoru nalazi i kuhinja, i upravljacki deo i prostor za sedenje i pecanje i ko zna sta jos.

ZAKON
...

Ajde da se rešimo i tih avionskih kokpita i pilota i svega drugog sporednog.

Ovde mi se čini da kad kažeš da "na brodu kokpit ima jasno svoju funkciju..." smatraš da u kokpitu sedi kapetan...a to nije to.
Kokpit nije mesto gde sedi nekakav pilot ili kapetan i okružen je prekidačima i instrumentima, nego je kokpit deo trupa koji nije pokriven palubom (nadgrađem) i u koji se smešta posada (i oprema i teret) i iz koga se najčešće upravlja u slučaju čamaca (vidi slilke gore).

Na (velikim) brodovima može da postoji kokpit ali je to baš retko. Obično su trupovi brodova skroz pokriveni palubom, a mesto ili deo nadgrađa na kojem kapetan ili posada stoji i radi šta već radi, zove se kormilarnica, most (iliti komandni most), u zavisnosti od toga kako je izvedeno.
Na otvorenim baržama postoji deo koji nije pokriven palubom ali se tamo ne smešta posada, nije kokpit.

Ima na forumu drugara koji poseduju ili su posedovali male brodove (čamce sa kabinom) sa pramčanom i krmenom kabinom, salonom i kormilarnicom (ne smem da imenujem da me ne zaskočite sad sa nečim bezveze)... i koji eto lepo nemaju kokpit. I pazi sad lepote, imaju i oni gde će sedeti na otvorenom, ali ni to nije terasa na krovu, to je paluba!

I da dodam još, u avionu svakako postoji kokpit, i u formuli 1 se mesto za vozača zove kokpit, u automoblima se ono čudo ispod šoferke zove kokpit, rupa za borbu petlova se zove kokpit na engleskom... nemojte meštati sa tim svim "deo trupa čamca koji nije pokriven paubom... i bla bla bla" što se na čamcu zove kokpit.

[Djordje]

Terca, pesmica je vrhunska ...
...a ostatak teksta poučan i zabavan... hvala ti