Rečnik nautičkih termina

[zoki_ns]

Ja bih bio srećniji da je manji nagib. Definitivno je više od 2 posto. Kada je blaga poledica i sve ko staklo dosta je komplikovano kretati se, a da noga ne sklizne.
Na drugim brodovima koje je pravio nagib je manji. Al sad šta je tu je

[Terca]

Deplasman iliti istisnina, jeste zapravo masa broda, a tradicionalno se koristi baš ova reč jer se (ranije) masa računala i prikazivala obrnutim redom koristeći Arhimedov zakon, računjanjem zapremine uronjenog dela broda i množenjem sa relativnom gustinom vode.
Tu sad treba svakako razumeti da po čika Arhimedu (a nadam se da njemu ovde svi verujemo) svaki objekat stavljen u tečnost, istiskuje onu količinu tečnosti koja je teška onoliko koliko i sam objekat.

Sa istiskivanjem tečnosti javlja se uzgonska sila (Arhimedova sila) i ona se naziva još i hidrostatički uzgon (postoji i hidrodinamički ali o tom potom).

Kada je zapremina broda i oblik broda takva da on svojom težinom istisne dovoljno vode (odnosno tačno onoliko kolika mu je masa) a još uvek nije potonuo, uzgonska sila je po intenzitetu jednaka težini broda (masa puta gravitaciono ubrzanje), sile su u ravnoteži i brod ne tone dalje (a to se zapravo naziva Prvi uslov plovnosti broda... neću ići dalje u temu dosta je ovo za sada). Dovoljno je rezumeti da Arhimedova sila potiskuje silu težine broda.

E sad, ide demistifikacija značenja "deplasmanskog režima plovidbe" i "deplasmanskih brodova ili trupova".

Deplasmanski režim plovidbe je onaj u kojem plovilo u svakom trenutku istiskuje onoliko vode koliki mu je deplasman, odnosno u svakom trenutku ima isključivo hidrostatički uzgon. NPR neki tamo gliser, a pre nego što izglisira (pre nego što dobije i hidrodinamički uzgon) plovi takođe u deplasmanskom režimu (plovi loše ali u deplasmanskom režimu).

Deplasmanski trup ima ono plovilo koje je projektovano tako da tokom plovidbe NE MOŽE ili JAKO TEŠKO može da prevaziđe deplasmanski režim, nema mogućnosti da stekne hidrodinamički uzgon, ali zato je optimizovano oblikom trupa da lako, sa minimalnim pogonom plovi tako lepo potopljeno u vodu.

Karakterističan oblik deplasmanca je "švancovana krma" kao npr kod klasičnih jedrilica, kanua, titel 80 itd.

Brzina u deplasmanskom režimu plovidbe je ograničena, to nam je otkrio čika Vilijem Frud (drugom prilikom možemo o njegovom liku i delu), i kad brod dođe do te brzine talasi koje pravi brod u plovidbi postaju toliko dugi da to značajno ometa kretanje, krma se potapa u dolju talasa a pramac izdiše (brod jaše sopstveni talas). Da bi brod mogao da prevaziđe taj momenat brzinski, prave se oni bulbovi na pramcu koji menjaju oblik talasa, prave se šire i nadole povijene krme (kontrašvanc), zapreminski manji oplakani delovi po pramcu... pa kad takvo plovilo naiđe na svoj talas sila kojom voda udara u trup se razloži na deo koji usporava čamac (otpor) i na deo koji ga gura van vode (e taj drugi deo se zove hidrodinamički uzgon). i ako je na brodu dovoljno snažan pogon brod će se izdići iz vode (istiskivaće manju količinu vode) i to je poludeplasmanski režim. Brod bude brži ali sa mnogo talasa, rasute energije potrošnje goriva, šta god.

U nekom daljem kritičnom slučaju, ako se dovoljno pojača pogon, a trup ima oblik koji to omogućava, brod se toliko izdigne iz vode da je hidrodinamički uzgon ogroman, i on je u ravnoteži sa težinom plovila (masa puta gravitaciono ubrzanje) i drži ga van vode skoro "na propeleru" i otpor tada bude minimalan... to je gliserski režim. Gliserski režim je kod plovila koja su preojektovana za to daleko efiksniji (i po brzini i po potrošnji) nego poludeplasmansi režim, koji je svakako najgori, ali ljudi često vole da se pohvale da imaju i tu mogućnost plodbe.

Slično tome plovila koja su osmišljena za gliserski i poludeplasmanski režim imaju svakako svjih prednosti, ali su subotimalna u deplasmanskom režimu plovidbe.

Za kraj, po čika Frudu, kritična brzina trupa (u kilometrima na sat) u deplasmanskom režimu se približno računa kao 4,3 puta kvadratni koren iz dužine plovila na vodenoj liniji (u metrima).
Kasniji autori su u posebnim slučajevima korigovali taj koeficijent gore-dole ali ovo nije brodarska škloa nego forum, neka ostane ovoliko jednostavno.

Nagradno pitanje za pažljive čitaoce, nagrada je pivo na pesku: zašto ova brzina ne zavisi od deplasmana broda, nego samo od dužine na vodenoj liniji?
Drugo nagradno pitanje: ako neki brod recimo Arianna ima skoro 14 metara na vodenoj liniji, a neki brod recimo Revir 2 ima 7,5, koliku razliku brzine u deplasmanskom režimu ošekujemo?

[zankiki]

1. Zato što pri različitim brzinama kretanja broda oni prave talase različite dužine i brzine, pa u nekom momentu kao što si napisao brod počinje da jaše sopstveni talas, a krma se potapa. Koliko je duži brod toliko mu je krma pomerena nazad i time izbegavamo ovo. Naravno ako je motor dovoljno snažan da isprati težinu broda i otpor vode.

2. Razlika je oko 4.3 km/h, ukoliko oba imaju dovoljno jake motore da to isprate

[George]

Zoki, mislim da ćeš morati dozvoliti Reši da te časti pivo...

[zankiki]

Samo da mi ne ostavi vinjak kao onomad, zamalo da izazove katastrofu

[Terca]

Može pivo, imam par komentara:

1.ovo jeste odgovor zašto im se kritične brzine razlikuju, ali nije potpun odgovor zašto im kritične brzine ne zavise od deplasmana tj mase. A ne zavise jer tokom plovidbe u deplasmanskom režimu je sve vreme Arhimedova sila u ravnoteži sa težinom, brod ne tone, brod ne isplivava... to je neobično važno da se svari konceptualno, da se zna gde je i zašto je tu granica i najčešća zona u kojoj nautičari plove, a bez obzira šta pišu po internetu

2. ovde da malo dosolim objašnjenje iz onog drugog posta, ako uzmemo u obzir da je formula za izračunavanje obrtnog momenta prema kopči ili reduktoru "snaga u konjskim snagama puta 5252 i podeljeno sa brojem obrtaja" ovde još da dodam da stari Aran iliti Torpedo koji razvija 107 konja na 1200 obrtaja ima tačno 4,28 PUTA (!!!) veći obrtni moment nego što ga razvija modernija i novija Volvo penta od 75konja na 3600 obrtaja, i na osnovu toga može sa lakoćom da okreće grdnu i grdniju propelerčinu i da bude super efikasan... i to je pozadina razlike u maritimnim osobinama ta dva broda. Da ne bude zabune, i ova druga kombinacija ima svojih nesumnjivih prednosti, glede dimenzija, buke, vibracija... a oba su "brodska dizela".

Ustvari može pivo, a može i vinjak

[zankiki]

Nemoj vinjak, onda pomislimo od brodova da imamo razarače

Naravno da je obrtni moment veći na spravi od 6000 kubika, pošto direktno zavisi od konstrukcije motora (veća radilica, samim tim mesto delovanja sile dalje od centra radilice), samim tim duži hod klipa... I veći motor koji nemamo uvek mesta da spakujemo. Samim tim, logično, motor sa manjim hodom klipa ima više obrtaja.

Vrlo je bitno što se samom konstrukcijom motora (uzmemo recimo 2 motora od 1500 kubika), mogu postići vrlo različiti obrtni momenti, i na različitim obrtajima (sve zavisi od toga za šta je motor konstruisan, koliko se ima mesta, kolika mu sme biti težina, a u novije vreme i troškova proizvodnje motora). Ne treba naravno zaboraviti ni razliku u kompresiji koja je opet na strani dizel motora.

E sad, ako bi i dodatno da komplikujemo, imamo i maksimalni obrtni momenat (pošto motor od 100ks koji ide do 4000 obrtaja, sigurno nema tih 100ks već na 1000 obrtaja), i tu možemo pogledati gde je presek krive snage i momenta, tu bi u teoriji bilo najekonomičnije ploviti. To je kod atmosferskih dizela (a tako je napomenuto i u nekoj literaturi koju sam dobio svojevremeno od Terce) negde oko 3/4 gasa.

Ko turbo motora je maksimalni obrtni momenat spušten mnogo niže, ali to nas u ovom trenutku ne zanima.

[Djordje]

A jel' može malo pivo za nas koji sve ovo sa pažnjom i oduševljenjem čitaju, a pomalo sad tek shvataju neke ranije pominjane i lošije objašnjene stvari, odnosno pojmove?

[Joviša]

A jel' može malo pivo za nas koji sve ovo sa pažnjom i oduševljenjem čitaju, a pomalo sad tek shvataju neke ranije pominjane i lošije objašnjene stvari, odnosno pojmove?

Meni lično bi, uz ovako obimno štivo, više prijalo veliko

[dell_mare]

Sjajno! Sa uživanjem sada čitam ovo i lakše mi je kad sve to saznajem nakon radova na brodu. Kad se ulazi u neki posao oko motora, bolje je ne znati sve ove stvari. Sada je već jasnija kako utiče dužina broda na brzinu i hidrodinamiku ali kako širina broda utiče na sve to - širina onog dela koji je u vodi?
Video sam neka korita koja naoko izgledaju preširoko u odnosu na dužinu, kao čantre neke izgledaju.