Sidrenje

[Terca]

Sidrenje je tema o kojoj se može pročitati tona teksta svuda, i dobiti milion saveta... najveći problem koji sam primetio je da su uglavnom svi saveti dati ne usmereni na brod i osobu koja pita nego svako svoju praksu prepričava. I onda se tako van konteksta često daju recimo ne baš najbolji saveti.

Ajmo prvo o izboru mesta za sidrenje. Apsolutno je pogrešno razmišljati da brod može i treba da se usidri makar gde. U svim peljarima i nautičkim vodičima morskim postoje tačno ucrtana mesta koja su pogodna za sidrenje i boravak na sidru. Šteta što to ne postoji tako i za reku... ali recimo kada biraš mesto za sidrenje tu voda mora biti dovoljno duboka da se brod ne dodiruje tlo ni po najvećim očekivanim talasima, a mora biti dovoljno plitka da bi sidrenjak bio efikasan (sidrenjak je pravo ime za lanac i za konop koji koristiš). Osim toga, prostor okolo treba da bude čist zbog "laznog prostora", to je površina u kojoj brod može da se nalazi dok je usidren, recimo na stajaćoj vodi ona je oblika kružnice opisane po površini vode a sa poluprečnikom nešto manjim od dužine ispuštenog sidrenjaka. I ne samo to, za dobro sidrenje moraš poznavati ili dobro proceniti tlo ispod, kao što su već rekli drugari nije svako dno dobro za sidrenje.

E sad, šta ja imam da kažem: brod se bez preke potrebe ne sidri na kamenu i u panjevima. U ovom trenutku svi pecaroši sad treba da skoče na mene sa iskolačenim očima i naoštrenim zubima, ali oni su poseban slučaj, a tvoj brod je Akvarijus 320, 9,5 metara dug, i on nije brod za rekreativni ribolov, makar nije za uspešno i lagodno pecanje.

Na kamen se pecaroši u manjim plovilima zaista sidre za verzijom mačke sa savitljivom armaturom, ali to ima svoje granice. Čamac mora biti dovoljno lagan a uslovi za sidrenje dovoljno laki... kako proceniti šta je dovoljno: pa ako ti se čini da bi tamo mogao držati čamac na konopu rukom a da se ne naprežeš onda može... ako ako je čamac veliki i težak, vetar jače duvaili je voda prejaka, ili je kombinacija takva da ne možeš da držiš rukom, onda se ne sidriš na taj način jer ako tvoja ruka može da ispravi armaturu onda može i samo da se ispravi...

Dodatno, ne treba zanemariti granje i panjeve i sajle... u tim slučajevima mačak sa armaturom nije dobar izbor, i mnogo bolje se mali čamci sidre tegovima, ovalno ili oblika diska, koji se obaraju i podižu strogo vertikalno (znači ne povlače ukoso).

Opet, to verovatno nije tvoj slučaj, brod ti preveliki za to i to treba da izbegavaš, sidri se na čistom sitnom sedimentu (mulj, pesak, zemlja, može i sitan šljunak, trava i vegetacija umeju da smetaju kod ukopavanja sidra)) a ako se zaita ložiš na pecanje, imaćeš i bajbot za pecanje...

Šta se radi kad ne poznaješ sastav dna, ili dok ga ne upoznaš, ili kad nisi siguran... onda se vezuje "orepina" (to je pravi naziv za ono što je Mileta opisivao kao "kontra kanap". Na svakom sidru na glavi sidra (inače sidro ima glavu, krake sa lopartama i telo/struk...) postoji alka za koju se vezuje orepina, to je konop koji služi da se sidro diže u suprotnom smeru od onog u kom kači. Orepina drugim krajem može biti označena bovom, plovkom i sl (molim te samo nemoj flaše i kante bacati u vodu, tamo obično i ostanu), a me nora, drugi kraj može da bude i na brodu i da se koristi po potrebi, onda mora orepina biti duža od sidrnjaka. Obično se orepina postavi tako da je malo duža od dubine na kojoj se sidriš jer tako lepo bovom označiš i mesto na kom ti se sidro nalazi , pa oni koji se blizu tebe sidre mogu da te lepo zaobiđu.

Postoje i druge tehnike koje pomažu da se sidro lako ili bar lakše diže a o tom ćemo kasnije.

[Terca]

Sad o dubini, dužini sidrenjaka....

Postoji više praksi i stavova a razlikuju se da li je u pitanje more, reka, itd, da li je sidrenjak samo lanac, konop ili kombinacija, kakav je taj lanac, kakvo je sidro koliki je brod...

Za tvoj slučaj (opet ne važi za šiklje i pecaroške čamce, morske feribote i sl.) , ako se sidriš u plitkoj vodi i koristiš samo lanac, ne nastavljaš konopom, onda je recimo mera 4:1 pa naviše (ako nastavljaš konop povećavaš odnos, ako je samo konop, povećavaš još više... ako je gabaritni brod sa velikom siluetom onda još više....) . Što više to si sigurniji, ali opet me može previše ni da se pusti jer je onda teško umiriti brod, a lazni prostor je prevelik.

Često je dobra kombinacija da se ima makar deo lanca odmah do sidra, koji se po potrebi montira šeklama (uzengijama), taj lanac se zove "predgona". (Nekada davno lanci su se kačili na sidra po potrebi, obično u dužinama od po 10m i govorilo se recimo "ispustio sam 4 lanca i ili 4 dužine lanca... prvi i obavezni lanac je predgona). Namena predgone je da svojom težinom ovek napravi "stomak" između zategnutog konopa i sidra, pa tako bez obzira što je konop pod nekim uglom u odnosu na dno, telo sidra bude praktično paralelno sa njim, a to je najbolji položaj za ukopavanje, odnosno konop mnogo teže "čupa" sidro iz dna. Uz lanac na predgoni stavlja se vrtilica, jer se lanac lako uvrće...
Time sam objasnio i zašto se upotrebom težeg lanca skraćuje ukupna potrebna dužina sidrenjaka.
U slučaju akvarijusa 320 na Tisi, sa sidrenjakom od lanca 20m, ako izabereš mesto sa ne više 4-5 metara dubine, nema oluje i neznamtija čega, ne treba puno da brineš.

Dobra je praksa da označiš sidrenjak u nekim dužinama, pa da uvek znaš tačno koliko si ga ispustio, može farbom, može kupovnim plastičnim markerima, može vezicama.

Postoje i druge tehnike kako se sidro otežava i popravlja sidrenje a o tome ću neki drugi put kad se postigne.

U svakom slučaju, još jedan savet je da se poigraš, i isprobaš razne kombinacije u praksi, to je dobra zabava, a tako i postaješ pravi matroz.

Obećavam da ću kad postignem dodati još neki red o postupku kad se obara i diže sidro (da budemo žargonski precizni, sidro se ne baca, ne pušta se itd... obara se. Baca se kad ti više ne treba. Isto tako ne vadi se, nego se diže. Vadi se kad ga izgubiš pa dođu ronioci da reše problem...).

[George]

... i kao što ne tako davno rekoh... "nautičarski guru"...

[Nevena]

[Mileta]

Eee bravo. Zato nam je ovaj forum i toliko drag, jer nas ima amatera a ima i iskusnih rečno-morskih vukova kojima nije teško da sa ostalima podele svoja iskustva i spasu nas, ne daj bože, nekih nesreća. Bravo Terca, i hvala. Tvoje iskustvo nam uvek dobro dodje.

[nele]

"Doktore " Terca, svaka čast! Kakav cas o sudrenju! Hvala puno! Evo danas sam se "igrao "...sa sidrom! Milina bre! Mucim se neko vreme spuštajući neko sidro kanapom...a ovo kulturica! Javicu se ovih dana sa utiscima, slikama....Odoh da modifikujem prikolicu....Varimo, dodajemo i produzujem rudu za 50tak cm. Hvala jos jednom na savetima! Čujemo se

[Terca]

nemojmo preterivati...

Da dodamo deo koji se odnosi na samo obaranje i dizanje sidra.

Prvo se spremiš, ako imaš sidreno vitlo onda izbaciš sidro iz ždrela, a ako radiš rukama onda oslobidiš i raspleteš sidrenjak, tako da lepo može da iscuri a da se ne zamrsi.
Kada proceniš gde bi se mogao usidriti, onda na reci okrećeš pramac uz vodu (na moru i drugim stajaćim vodama u vetar, jer je to tamo dominantna sila koja pomera brod), i usporiš, zapravo moraš barem da se zaustaviš u odnosu na tlo. Onda oboriš sidro ali ne tako da bljeneš svih 20m lančuge odjednom nego nešto malo više nego što je dubina, da sidro udari o dno, i da može da se prevali. Ako gomila sidrenjaka padne preko sidra, naročito lanac, sva je prilika da će da se zamrsi i da sido ne može da se ukopa. Onda se polako krećeš unazad, može da te nosi voda a možeš i da pomalo zavoziš krmom, a sidrenjak polako ispuštaš, cilj je da on bude gotovo opružen, tako se sidro lepo ukopava. Pred kraj kad iscuri sidrenjaka onoliko koliko si procenio da je ok, kad je ugao sidrenjaka dovoljno mali, zaustaviš sidrenjak, zategneš, zavezeš krmom i oprobaš da li drži onako kako si već dobio savet,
Svako sidreno vitlo ima kočnicu koja omogućava da se lanac ispušta ručno a ne motorom, i vlasnici brodova često tako rade, koriste gravitaciju, čuvaju svoju tehniku i mogu brže da deluju. Na moru kod jedrilica u čarteru, nikada nisam video da neki razmaženi turista čuva tuđe vitlo čiji je najam debelo platio...
Dobra je praksa da onda imaš konop sa kukom za lanac, zakačiš kuku za neku alku ispred vitla, nametneš konop na bitvu (kljunu), zategneš konop a otpustiš još malo lanca, tako čuvaš vitlo od akanja talasa i vetra. Kljuna za to je ponekad izlivena na samom vitlu, a ako je nema onda se koristi neka pramčana, najbolje glavna brodska bitva.

Ako nemaš vitlo nego rukom obaraš sidro, ista je priča: pustiš na dno i onda polako da curi, da se sidrenjak opruži.

Sidro dižeš obrnutim redom, prvo skineš kuku, startuješ motor, dodaš tako struje i snage jer vitlo sisa mnogo ampera, dobro je i da polako motorom prilaziš jer onda vitlo samo skuplja višak sidrenjaka, a ne nateže ceo brod na sidro.
Ima par kritičnih trenutaka: kada je sidrenjak vertikalan, kaže se "sidro stuboko", to se vidi a i oseti se jer je tada naprezanje vitla najveće, neposredno posle toga se sidro iščupa, i kada izađe van vode, kaže se "sidro slobodno", to je momenat kada može ozbiljno da se manevriše jer se ne vuglja više klatno na lancu kroz vodu, i kraj je kada se sidro uglavi na svoje mesto, kaže se "sidro u ždrelu" (orignialno na velikim brodovima se sidro uvlači u ždrelo, u cevasti prihavtnik koji je u oplati, a kod tebe je vođica sa koturom... i to se isto zove ždrelo sidra). Nekada su mornari na sidru izveštavali sa te tri fraze prilikom dizanja, a i za malog kapetana je zgodno da ima te informacije, da zna kad šta može da radi motorom.
Neki ljudi i tada zakače kuku na lanac, nametnu konop na bitvu, popuste lanac i relaksiraju reduktor od cimanja.

Posle ko ima vitlo i spremište za sidrenjak on ne radi ništa, a ko radi leđnom tehnikom treba da pokupi i spremi sidrenjak, razdvoji šta je iskombinovao, fiksira sidro, osuši konop, skloni sve...

[Terca]

Evo malo vremena za još po koju... o sidrima, dve su vrste pomenute...

Prvo je sklopivo mačak, grapnel, itd... to su sve sinonimi. Zapravo grapnel na engleskom i mačka na srpskom je u osnovi naziv za alat kao trokraka ili višekraka, koji se vuče kroz vodu da se kače izgubljene stvari, granje ili užad, ili služi za bacanje, kačenje i privlačenje stvari ili drugh brodova, kao u gusarskim filmovima. Osnovna namena NIJE sidrenje, ali naravno kada je čamac mali, kada je mačka poveća, dodatno otežana nekim olovom, kada uslovi nisu zahtevni, može da se koristi i kao sidro, makar kao teg (ljudi koriste i diskove od kočnica pa smo živi i zdravi). Tako je i osmišljeno sidro sklopivi mačak, izliva se da bude poteži, može da se skloni u klupu malog čamca, popularan je najviše kod prodavaca jer ga svi kupe da imaju bar neko sidro iako se ne sidre za ozbiljno... ali da budemo iskreni to je zaravo krš sa vrlo ograničenom upotrebom. Nije zgoreg imati ga kao rezervno, dodatno, krmeno ili već kakvo opciono sidro.... ali barem se meni ne dopada, relativno loše drži osim ako se zakači a kad zakači onda se tečko diže bez orepine.

Ima jedna fora, da se sidrenjak zakači na mesto za orepinu, pa da se sa dve tri plastične vezice pričvrsi uz struk sidra... i mačak tako drži kad zakači, a kad treba da se čupa, nagllim trzanjem konopa se pokidaju vezice i onda se sidro praktično diže u pravcu orepine...

Danfort je ozbiljna stvar i veličina koju imaš za akvarijusa je sasvim dovoljna, da nemaš vinč ja bih rekao i za nijansu predimenzionisan. Važno je da se uže ne vezuje direktno za sidro, mora da se postavi alka ili šekla, ako ima lanac mora da se postavi vrtilica... to verovatno sve imaš, sidreni uređaj ti deluje po opisu kao skroz korektno dimenzionisan i pripremljen.
A evo još par ideja: iz glave danfort sidra idu dve šipke na kojima su lopate, i po osnovnom nacrtu te šipke su uvek duže od lopata. Od mojih "stručnjaka" sa Dunava sam često čuo da im to samo smeta pri odlaganju i da je nepraktično itd... neki su i sekli, a ta produženje se koriste za otežavanje sidra, na njih se natiču tegovi koji se pripreme (naprave se i kajle koji sprečavaju da tegovi spadnu). Time se može imati relativno malo i lagano sidro za kad se recimo sidri na brzinu za kupanje, a kad se očekuje nešto gore, sidro se oteža tegovima koji večno stoje spremni u potpalublju (i retko ikome zaista zatrebaju).
Vazno je poznavati tehniku otežavanja sidra, tegovi ne moraju da se kače direktnoo na sidro nego mogu da se spuštaju po sidrenjaku. Na već oboreno sidro se postavi šekla oko sidrenjaka, na nju obesi teg, priveže se i dodatno uže i teg se kao po žičari pusti niz sidrenjak, tako da ostane da visi par metara pre sidra. Na taj način se postigne onaj savršeni ugao za ukopavanje sidra. U mom slučaju, takav teg samo pustim po konopu koliko god ide, i on se spusti do predgone, i zapne za šeklu kom je konop vezan za lanac, tačno na idealnom mestu... Dizanje sidra onda ide obrnutim redosledom, prvo teg napolje (onim dodatni užetom), pa onda sidro.
Da ne kažem sada da sklopivi mačak više vredi kao teg za otežanje sidra nego kao samo sidro...

Druga dobro fora koja se sreće po reci, je modifikacija Danforta (nema da se kupi u radnjama), struk sidra može da se izmeni, on obično ima samo jednu rupu na kraju kroz kuje se montira alka i sidrenjak... to može da se ušlicuje (ili da se struk napravi od armature u obliku vrlo izduženog ćiriličnog P) tako da alka može da klizi kroz telo skroz do glave sidra... i time se smanjuje da ne kažem baš eliminiše potreba za orepinom. Dok je sidro vodenom srtujom zategnuto u svoj osnovni položaj sve funkcioniše kako treba, a kada se diže treba popustiti sidrenjak, pomeriti čamac blago uzvodno, polago zategnuti sidrenjak da se alka prevuče do glave (ka mestu za orepinu) i onda ga lako izvući...
Obično se to ne radi u kombinaciji sa vinčom, ali je zgodno znati , na kraju krajeva zatreba čoveku i po krni rukom da obara sidro da drži brod dalje od obale...
Kad postignem slikaću vam to.