Male Vode

[Ševa-2]

Male Vode iliti Turski Dunavac ( 1 )
Dunavac Male Vode, najmanji je od tri rukavca, koji se račvaju kod Bele Stene, između ostrva Forkontumac, Čakljanac i Štefanac i koji je priroda poklonila ljubiteljima lepih prirodnih uslova na vodi, a pre svega ljubiteljima pecanja. Velike topole na ostrvima Čakljanac i Štefanac, a pri samoj obali rukavca u vreme velikih voda, bivale su podkopane i jaka voda pomognuta jakim vetrovima ih je zanela u samo korito rukavca. Isto tako se dešavalo i sa desnom obalom rukavca i time su se stvorila idealna mesta za mrešćenje riba, a samim tim i odlični uslovi za život riba, bez mogućnosti da im čovek ribarskim mrežama smeta u životu. Tako da bele ribe i mnoge druge šaranske vrste su ostale tu gde su fizički zaštićene. A sa njima su tu i predatorske vrste riba koje imaju odlične uslove za život. Sve u svemu, mesta za pecanje su znana i veoma su posećena i od strane Pančevaca, a i Beograđani ne zaostaju.
Ja i Ljilja sa našom Ševom i Mališom, Male Vode kao destinaciju smo posećivali veoma često. Pre svega, radi odmora i kvalitetnog opuštanja nervnog sistema. Dakle, "naše mesto" je uvek bilo u levoj obali, tridesetak metara pre samog ušća u Dunav. Stara topola sa svojim ogromnim stablom i korenom, sačuvala je taj deo obale i time stvorila mali tišak, u kome se voda vrti i gde "Ševa" stoji i nevezana za obalu. Pod topolom je mala brežina na kojoj se u vreme velikih voda nasukao pesak i tako da i kada pada kiša na obali nema blata, vec je obala ocedna. Sve to se nalazi ispod velike krošnje topole i idealno je mesto da se u podne u hladovini odspava. Tu se naravno uveče peče rostilj, ili se sedi pored vatre i kotlića sa kačamakom ili poparom, a zatim se doda sitno iseckana pa ispržena slaninica, a može i čvarci rasprženi. Suncanje je najudobnije na krovu "Ševe", koja se na ovom mestu nalazi ne samo u mirnoj vodi, već i u zavetrini i od Košave, ali i od Gornjaka. Prosto od gustih vrba, vetrovi sa Dunava, ne mogu da se razigraju ni kada su u najvećem fazonu duvanja.

Sa krova i sa krmene platforme, gde mi je stočić i klupa za kafenisanje i pecanje, puca vidik prema Vinči, na široki i moćni Dunav, koji valja vodu prema Đerdapu. Utisak snage Dunava, širine i daljine prostora, prosto se oči odmaraju i ispravljaju zgužvani nervi, čineći pri tom prijatno u duši. Rana jutra, pre izlaska sunca, treba tamo doživeti. Ustajem i izlazim iz spavaće sobe u prednji deo "Ševe". Razvlačim klizače-prozore i time otvaram ceo prednji deo, koji dalje služi kao otvorena terasa. Miris dunavske vode me osvaja, a lišće sa stare topole, trepereći mi maše, a komšinica Čaplja, klikteći me pozdravlja, odlazeći na dnevni lov i mašući svojim velikim krilima. Mala Bela Čaplja, ukrašena "rajerom" na glavi, stoji nedaleko od Ševe u vodi i kljunom sitno treperi po površini, privlačeći time radoznalost malih kedera, koje zatim lovi samo koliko joj treba. Kada se najede, u stanju je da ceo dan drema na nekoj suvoj grani vrbe. Blagi povetarac miluje moje telo, dok se ja umesto umivanja spuštam u mirnu vodu limana i polako zagnjurim. Svežina površinske vode, koja se rashladila u noći, budi i poslednje ćelije moga tela posle sna. Zaplivam nekoliko zamaha uzvodno i prosto se umijem, rukama masirajući lice i onda provlačeći prste kroz kosu, dobijam osećaj boljeg kontakta glave sa vodom. Izlazim na čun, brišem se frotirom, oblačim suve gaćice i pristavljam jutarnju tursku kafu. I svo vreme me prati miris vode Dunava, koji se meša sa mirisom kafe i budi osećaj zadovoljstva i užitka. Premeštam se na zadnju platformu, udobno se smeštam na krmenu klupu, a kafu ostavljam na rasklapajući stočić i uz duboki uzdah koji označava kraj nečega, počinje vreme opuštenosti i uživanja. Pogled nizvodno prema Vinči, u prostranstvo "gde soko odmara oko", samo dopunjuje utisak uživanja. A sunce se polako rađa, jeste malo stidljivo, a zatim se njegov odbljesak odražava na vodi Dunava, koja treperi na blagom jutarnjem povetarcu. Mališa mi se takođe pridružio, ležeći sa spustenom glavom na obe prednje šape i dremljivo gleda u prostor niz Dunav, verovatno nešto razmišlja opušteno. Ljilja je noćna ptica i ujutru je izbegavamo, dok se sama ne probudi. A voda Dunavca oko nas skoro bešumno plovi i taj mir narušava samo jedna grana vrbe, koja se usled nekog razloga spuštila u vodu i uranja pa izranja, izazvana tečenjem vode. I svuda je prijatna tišina i samo se u daljini u vrbacima čuju nekoliko Slavuja nečim izazvana.
Tu odmah na desetak koraka nizvodno, je ulaz u "Baba Daninu" baru, koja se prostire na donjem delu Ade Štefanac. Zovu je „bara”, ali po mome to je ipak razliv, koji prima vodu sa donje strane Ostrva i kada je vodostaj mali, ali se ipak zaliva kada je vodostaj veliki i tada prima vodu i sa gornje strane. Voda je stajaćeg tipa, providna i puna je veoma aktivnog biljnog i životinjskog sveta. Stare potopljene i iz tog razloga osušene Vrbe i Topole, su ukras u ambijentu razliva, pored veoma lepih Belih Lokvanja, gustih i grupisanih izdanaka i Ševara, kao i Džipovine koja raste iz osušenih panjeva, riđe i crne Oštrice, Drezge, a tu su i rascvetani ukrasi Konjskog Bosiljka i raznobojne Perunike. Pesma Trstenjaka iz Trske i Ševara. Jednolična i malo dosađuje, ali nadpevavanje Slavuja i zveketanje Detlica po deblima, daje sasvim drugi ton. Tu su i kliktanja Čaplji, kreketanje Žaba horsko i u nenadano vreme otpočelo, a isto tako i prestalo i muk, u čitavoj bari. I dok se Gavrani i Vrane dogovaraju, čuje se lepo gukanje zaljubljenih Gugutki i svađa Vrabaca, koji su tu u preletanju. Šum vode ukazuje na sletanje Divljih Pataka na površinu mirne vode, dok Liske i Mali Gnjurci, bešumno se kreću između izdanaka Trske i Ševara, kljucajući zelene lišaje, a sa njima i mnogo planktona.
Male ribice, izranjaju iz vode, uzimajući puh koji je pao sa cvetova Topole i time prave koncentrične krugove, na mirnoj vodi, a koje pak poruše veliki krugovi nastali kupanjem Šarana, koji je ovde cest stanovnik. Aktivnost u napadu Štuke ili Bucova na male kedere, se emituje naglo uzburkanom vodom na prostorima između rastinja i Vrba. Koje i bez lišća, svog ukrasa izgledaju graciozno, prekrivene sivom bojom onako bez kore. Listovi Lokvanja se zaljuljaju, a buket Džipovine se zanjše i ponovo se sve smiri do ponovnog napada Štuke. Mala Vetruska stoji na suvoj grani Topole i pažljivo prati kretanje voluharica u samom priobalju, da ne propusti ukazanu priliku, koja se ne često javlja u ovoj tišini. A u plićaku se na površini vode rasprskavaju vazdušni klobučići, koje su Školjke oslobodile krećući se po muljevitom dnu i tražeći bogatija mesta sa planktonom, da obogate svoj obrok. Na Vrbi, koja je do poslednjeg niskog vodostaja bila na suvom, odvija se veoma aktivno kretanje mrava u kolonama i mimo njih, tražeći izlaz sa Vrbe, koja je već nekoliko dana u vodi, na neku novu lokaciju, ali ne preko vode. A na obali, Mališa je u mukama. Bizamski miš, koga je pojurio, sa obale je skočio u vodu, a Mališa ne sme za njim u vodu, jer on zna da bizamac u vodi ima prednosti, a i opasan je, a stalo mu je da ga uhvati.
I tako. U bari je sve mirno i tiho, a ipak vrlo aktivno. Ja obično u bari sa čunom provedem neko vreme i kada se dobro napunim pozitivne energije, uberem par Belih Lokvanja i možda nekoliko cvetova Konjskog Bosiljka i zatim ih stavim u ciniju sa pozlatom, tako da je to dalje lep detalj na komandnoj tabli Ševe.

Ispod Stare Topole, obično subotom, ispečemo na ražnju kokošku za ručak i uz salatu iz frižidera, bude dobar ukusni ručak. A nedeljom se uvek postaram da za ručak bude sveze ulovljena riba. Ja obožavam Deverike i Babuske, koje ulovim u priobalju Malih Voda. A Ljilja voli Smuđeve i Šarane. Smuđeve ulovim mrežom ispod samog čamca na ivici limana, a za Šaranom idem na levu obalu Dunava, preko puta ušća na 1149-om km. Pored same obale je jedan od Šaranskih puteva. Tamo, proteram jednu ili dve "dubinske" rine, koje su kratke, jer je u drugom svetskom ratu tu pao nemački avion i napravio nepokretnu zadevu. Na samom ušću Malih Voda u Dunav, nalazi se duboka jaruga, u kojoj se rado zadržavaju Somovi. Jednom prilikom, jedne lepe noći, do jutra ulovio sam pecajući na "dubinjaka", 12 somova težine od 1,5 do 3,5 kg. Kečiga je izuzetna kada se spremi na roštilj sa "vegetom". Nju obično lovim na Dunavu, odmah posle ušća Malih Voda, nešto niže prema Vinči. Mreža ne treba biti višlja od pola metra i ne treba je držati u vodi više od dva sata. Lakše se Keciga skine iz mreže, a bude ih dovoljno za tiganj.
Male Vode i u drugim delovima svoga toka, imaju svoje osobenosti. Kod Šumareve Kuće, u krivini punoj panjeva, pecaroši "sarandžije" čekaju na red ili provode celo leto, očekujući da ulove Šarana "kapitalca", o kome će pričati sledeću deceniju. Mnogi se čamcima vezuju na visoku, desnu obalu Dunavca, gde je voda jaka očekujući takođe krupne kapitalce. Meni je ipak ušće kompletno i za provesti se i uloviti ribu koju hoćeš i odmoriti dušu.

Pozdrav od Mome Stošića

[Uros]

Pozdrav za Momu i sve koji prate forum

Lokalitet "Male vode" se još naziva i "Turski dunavac". Kako istorija kaze, "16. avgusta 1739. godine, verovatno u okolini Velikog Sela (lokalitet Tospaša), seraskator Tos Mehmed Paša, osvajač Adakalea I beglerbeg Karsa, naknadno je platio glavom I to bukvalno, samo zbog neuspeha kod Pančeva par nedelja ranije. Tako je otišao u legendu, a njegovo ime skoro 300 godina kasnije I dalje stoji na topografskim kartama I opisuje prostor nedaleko od nekadašnjeg ostrva Vinčanska ada, istočno od Velikog Sela, severno od Vinčanske bare I zapadno od Donje ade I mesta gde je sve do izgradnje Hidroelektrane Đerdap, Dunav bio najdublji na celom svom toku (preko 20 metara pri visokom vodostaju)."

Pre dve godine, imao sam priliku da obidjem taj teren čamcem. U to vreme, imao sam mali čamac marke "Tiger Shark" sa Johnsonom od 15 konja, sa kojim je mogao i da glisira bez problema kad sam sam. Utovario sam pomoćni motor Tomos, stvari, obukao prsluk, zakačio sigurnosnu vezicu gašenja motora za sebe i uputio se na meni nov i nepoznat teren.

Krenuo sam iz Zemuna koji polako ostaje iza mene:


Prva stanica mi je bila prelepa plaža popularno zvana "Bela stena", omiljeno mesto Pančevaca ali i Beograđana. Radni dan je doprineo osećaju da je mesto neposećeno, ali u samom ostrvu ima dosta vikendica i različitog sadržaja za posetioce. Oduševljavam se peščanom površinom, ali i čistoćom Dunava. Priznajem da mi to nije bilo logično znajući da je uzvodno od toga višnjički rukavac, koji je prilično zagađen, ali izgleda da Dunav ima moć da neka lepa mesta, učini još lepšim pa se do ovog mesta sam prečistio. Možda i Dunav pokušava da nam objasni koliko sve zapravo može biti prelepo, samo kad bismo prestali da ga trujemo i zagađujemo...

Bela stena:



Pogled na "Srednje vode", i skroz desno, ulaz u "Male vode":


Deo unutrašnjosti ostrva:


#

Ulazim u "Male vode" a društvo mi pravi jugoistočni vetar. "Nismo baš morali da se družimo danas..", kažem ja to njemu onako u bradu, čisto da razbijem dosadašnje ćutanje.


Kada sam prošao prvu krivinu, vetar je stvarno odustao od druženja a ja sam morao da vratim gas do kraja oduševljen prizorom. Prelepa priroda, mir i cvrkut ptica su me naterali da potpuno ugasim motor i da se prepustim veslu i brzini vode koja me lagano nosi.





Usput sam tražio staru topolu koju je Moma ranije pominjao, ali je na tom mestu nažalost više nije bilo, i dolazim do samog kraja ostrva, tj leve obale dunavca, gde se pruža prelep pogled na Ritopek, Vinču i Dunav koji se ponovo spaja u jedan tok. Vidim zgodno mesto za pristajanje, a na obali, u debelom hladu, neko je već boravio pa je obala čista i imaju čak sto i klupe. To je bilo idealno mesto za današnji ručak.



Pogled ka Ritopeku:


Ubrzo nakon što sam izneo stvari i pristavio da skuvam pasulj iz konzerve, primetio sam jedan kabinaš kako se približava sa nizvodne strane. Dva čoveka, usporavaju i pitaju me:
"Da li možemo da pristanemo? Da nemaš zabačene štapove?"
- "Možete ljudi, zašto ne bi mogli! Sad ću da vam prihvatim kanape", vičem ja i prihvatam prampčani konop metalnog kabinaša "Iva".

Dvojica ljudi izlaze, pružaju mi ruku i upoznajem se sa Savom i Raletom. Oni su ljudi u penziji, iz Ritopeka i kažu mi da ovde često dolaze i da su upravo oni napravili ovaj sto i klupe da imaju za sebe i kad im dođe neko od familije. I oni su planirali ručak, pa smo seli zajedno da ručamo i ispričali se o nama zanimljivim "nutičko - ribolovačkim" temama. Svi ti spontani susreti i priče su tako opuštajući, jer su bez ikakvog interesa. Tu smo svi jer volimo reku, čamac i prirodu i svi smo raspoloženi samim tim što smo tu, a druženja samo dodaju vrednost na sve to.

Nakon ručka, rastali smo se svako na svoju stranu, uz želju da nas dobro služe čamci i da se opet sretnemo na vodi. Ja sam ovaj put krenuo nazad kroz "Srednje vode", da bih obišao i taj teren. Košava je radila srednjim gasom, tako da sam ja i dalje mogao punim, sve do Zemuna. Da je ona pojačala, ja bih morao značajno da usporim...

#

Upravo zbog ovakvih tema koje su ljudi nesebično delili sa drugima, a pre svega čitajući Momine postove, u meni se rodila velika želja da obiđem sva mesta o kojima je pisano, i naravno, da nabavim prvo plovilo na Dunavu. Sad, kad sam za relativno kratko vreme dogurao do trećeg, mnogo ozbiljnijeg plovila opremljenog za višednevni boravak, mislim da ću ove godine ponovo posetiti Male vode i uživati u prelepom ambijentu.

U zdravlje!

[Ševa-2]

Zdravo Uroše,

Drago mi je što „sazrevaš“ kao PRAVI rekoplovac i što živiš u želji i nadi da otkriješ nova zadovoljstva na Dunavskim obalama i rekama uopšte. Ja se nadam da ću do iduće sezone, uspeti da završim Ševu-2 ( kuhinjski deo i komandni most ) i plan mi je da se sa Ljiljom i njenim bratom Bobanom i njegovom suprugom Radicom, spustimo do Kladova. Meni će to biti 9-ti put i sve jedno već se sada radujem tom putovanju. Sa Ljiljom sam razgovarao o tom putu i radi smo da i ti kreneš sa svojom lađom i sa svojom porodicom sa nama na putešestvije do Kladova. Da te podsetim da prolazimo kroz svih 110 kilometara Đerdapske Klisure, kao i doživljaj u šlajzu prevodnice sa 36 metara vertikalnog podizanja i spuštanja. Razmisli ... i do skorog viđenja.

Pozdrav od Moma

[Ševa-2]

Male vode - ( 2 )
________________________________________
Otvaram prozore i luftere da prepodnevni sveži vazduh zaostao od noćas se proluftira, a Ljilja pravi razmeštaj garderobe, provijanata i svežeg voća i povrća. Sve na "svoje" mesto, da ne smeta i da duže traje. Naravno, tu je i kafa već postavljena na ringlu šporeta. Ja za to vreme proveravam, da li je sve na krovu od kamp opreme kvalitetno vezano. Da li su rezervne plinske boce dobro zatvorene, pravilno pričvršćene i beli frotir koji se uvek nalazi preko njih zalijem vodom da bi održavao nižu temperaturu boca na suncu. Motor na čunu startujem na kratko, da budem uveren da ako mi zatreba, a on proradi iz cuga. Čun odvezujem s boka Ševe i pramčanim kanapom kačim ga za zadnju desnu bitvu, da mogu da ga pratim u toku plovidbe u retrovizoru. Odvezujem bočne konopce sa obale i slažem ih na prednjoj palubi, gde inače stoje na nogostupu uz kabine. Čekić iznosim na prednji deo krova, da mi bude pri ruci kada zatreba za nabijanje šticni. Ljiljin razdragani razgovor sa komšijama iz susednih čamaca koji se takođe spremaju za kampovanje, govori mi da je Ljilja sa svojim delom priprema za polazak gotova, a ja ulazim da još jednom pogledom utvrdim da li je motor spreman za startovanje. Ulje u normali, otvaram glavni ventil za vodu i startujem motor... ! Prepoznatljivi zvuk "Perkinsa" mi podiže adrenalin i sve sumnje da li ćemo napokon krenuti, padaju u vodu. Uključujem CB radio stanicu, a megafonom od 110W pozdravljam sve prisutne u marini i želim im lep i dobar provod na vodi sa svojim voljenim čamcima. Pogledom na auspuh utvrđujem da voda za hladjenje motora funkcioniše i da su Ljilja i Mališa na čamcu, laganim pokretom ručice kopče uključujem prenos i Ševa postaje živi objekat koji se kreće. Par puta sa sirenom odgovaram sirenama prijatelja iz marine koji nas pozdravljaju i plovidba počinje uz osmeh. Pa da li je još nešto potrebno za početak uživanja. Samo jedna primedba ... kada ljudi kolima polaze na godišnji odmor, u startu ulaze u društvo i obesnih vozača i ludnicu od saobraćaja na putevima. A na vodi ... !? Široka Sava, pa širok Dunav i po koji plovni objekat, ako želite možete da ga i ne primetite. A šarenilo obala Vas vodi u poznato ! Jer svaki put kada plovimo istom maršutom, uvek je različito u nečemu. Preko CB radio stanice, identifikujem se i pozdravom obaveštavam prisutne da sam sledećih mesec dana "na prijemu". I prepoznatljivi glasovi nas pozdravljaju. Ljilja poslužuje kafu, a ja stojim za točkom kormila, raspoložen i dođe mi da raširim ruke i da sve oko sebe, pa i reku da zagrlim. A reka široka pa moćna. Lastavice cvrkutom nadleću nad samom površinom vode. A Ljilja sa smeškom me podseća:
-"Lastavice nisko lete. Šta kaže tvoj barometar ? Hoće li biti kiše ?"
-"Čula malih lastavica su uvek u skladu sa dinamikom barometra. Ja verujem u njihovo predskazivanje. A i kiša ima pravo da padne i negde opere nataloženu prljavštinu. Negde da ( da ) hranu za život, a ja ću lakše da dođem do glisti za pecanje. Sve ima svoje i pravilno raspoređeno u prirodi. Samo zavisi kako gledaš na te pojave."
-"Opet pametuješ ?" Šali se Ljilja ...
-"To mi je razonoda, a sve što ne boli, odlično mi pristaje." I smejemo se, a Mališa sve vreme sedi na prednjoj palubi nestrpljiv da sazna da li ovog puta idemo na daleko ili na vikend, negde tu blizu ?

Plovidba je za mene uvek lepi doživljaj. Znam da za mnoge je plovidba "ekstra doživljaj"! Međutim Ljudi su u svojoj psihi opterećeni raznim dešavanjima koje im život donosi i lepotu plovidbe ne prepoznaju uvek kao trenutak uživanja. Neki od mojih sagovornika, takođe čamdžija, imaju stav i drže se tog stava, da im je plovidba čamcem isto kao i kada sednu u kola i krenu ka nekom cilju tog putovanja. Mnogim čamdžijama, koji su se utopili u nervozni način života, kretanje njihovih čamaca postalo je sporo, pa streme jačim motorima na svojim čamcima i bržoj plovidbi. Ne razumem ih i ne želim da ih razumem, jer se njihov način doživljavanja plovidbe, samim tim što plovidbu poistovećuju sa putovanjem kolima, generalno se razlikujemo ! Ja ne želim da ih ubeđujem i da im kažem da sam ja u pravu ! To im ne vredi. Moraju sami da "sazre" na vodi, da osete svaki talas, ne kao prepreku svome plovilu, nego da smatraju da tako reka diše. Da im obale pored kojih prolaze, da ih zapaze, da ih prepoznaju, da se kao i ja kada dođu ispod stare topole na Malim Vodama, da joj se jave i pozdrave je. Da porazgovaraju sa nekom od ptica u blizini.To ništa ne košta, ali je lepo i daje prijatni ton događaju. A sopstveno raspoloženje održavam u "dobrome" i iznad je loših momentalnih događaja, pa i kada me kopriva ožari, ne psujem i ne ljutim se, već smatram da sam bio neoprezan, a ona me je dočekala na svoj način, jer kopriva je takva, kakva jeste.

Pozdrav od Mome Stošića

[Uros]

Zdravo Uroše,

Drago mi je što „sazrevaš“ kao PRAVI rekoplovac i što živiš u želji i nadi da otkriješ nova zadovoljstva na Dunavskim obalama i rekama uopšte. Ja se nadam da ću do iduće sezone, uspeti da završim Ševu-2 ( kuhinjski deo i komandni most ) i plan mi je da se sa Ljiljom i njenim bratom Bobanom i njegovom suprugom Radicom, spustimo do Kladova. Meni će to biti 9-ti put i sve jedno već se sada radujem tom putovanju. Sa Ljiljom sam razgovarao o tom putu i radi smo da i ti kreneš sa svojom lađom i sa svojom porodicom sa nama na putešestvije do Kladova. Da te podsetim da prolazimo kroz svih 110 kilometara Đerdapske Klisure, kao i doživljaj u šlajzu prevodnice sa 36 metara vertikalnog podizanja i spuštanja. Razmisli ... i do skorog viđenja.

Pozdrav od Mome

Nadam se da ću dovoljno da sazrim do sledeće godine kao rekoplovac za takav poduhvat..
Meni to deluje kao vrlo ozbiljna plovidba, za koju se treba dobro pripremiti i koja nosi različite izazove sa sobom. Sa druge strane, imam želju da obiđem što veću površinu Dunava u našoj zemlji, tako da uopšte ne isključujem vaš predlog da plovimo zajedno
Hvala na tome, živi bili pa se nadam da ćemo uspetii u našim namerama.

Pozdrav!

[Ševa-2]

Male Vode – Tus Pašin rukavac ( 3 )

Prolazimo pored Bele Stene ... te oaze na ostrvu Forkontumac, koja je svojim čarobno izabranim mestom na toku Dunava, usrećila pre svega mnoge Pančevce, a tim ništa manje i mnoge Beograđane. Čak i oni koji nisu svesni te magične privlačnosti tog mesta, i kada plove svojim brzim gliserima, ipak svrate na urbanizovani spic tog ostrva, da ako ništa drugo, a ono da pokažu svoj gliser kupačima i kamperima, a pre svega kupačicama. Ševa je toliko puta bila sa nama u Turski Dunavac, da je i ovog puta, čini mi se sama skrenula u Male Vode. Mališa je došao do mene, pomilovao sam ga po glavi i ušima i on je zadovoljan otišao na prednju palubu i laje, zadovoljno očekujući da ćemo stati kod Stare Topole.
-"Šta je mali, na koga laješ?" Pita ga Ljilja, a on zadovoljno vrti repom i ne okreće se, već gleda po Dunavcu, očekujući nekog od naših prijatelja da nam se javi. Steva iz Velikog Sela, na samoj ivici visoke desne obale Dunavca, a naspram svoje bašte, maše nam rukom i kaže:
-"E ... hej Ševići, ovog puta ste omanuli. Zar ne vidite da će kiša. Propade vam ovaj vikend ... ha-ha-ha !"
-"Zdravo Stevane, delijo znana i neznana. Beži kući, bićeš mokar k'o čep. I da si mi živ i zdrav." A Stevan, domaćinski vaspitan čovek, koga je ovo demokratsko vreme malo prominulo i svaki put kada smo noćili u Malim Vodama, a on nas je video, donosio nam je po par sveže ubranih paprika i po nekoliko paradajza za salatu, a mi smo mu za uzvrat čuvali noću traktor, dok je on sa svojim izabranim seljanima išao u krivolov ribe.
-"Deder, pusti mi onu Američku, da je moji seljani čuju u svojim domovima." I šta ću, da ne razočaram čoveka, uključujem " Signal Steyt" sirenu od 110 W, čiju se zvuk odleže na daleko. A Steva je bacio svoj kačket u vazduh od radosti, mašući nam obema rukama.

Male Vode, Turski Dunavac ili možda Kanal Tus Paše. Ko bi ga znao. Nekako mi je Male Vode bliže. Pitoma reč i najbliža je pitomoj vodi Dunavca, koji je već ko zna od kada u ovom koritu i pruža tako velika zadovoljstva pecarošima dva obližnja grada, Beogradu i Pančevu. Prolazimo poznatu krivinu, na čijim su obalama prepoznatljivi objekti. Na levoj obali je Šumareva kuća, koja svojim prisustvom čuva topoljake ostrva Čakljanac i Štefanac, od "divlje seče" a na desnoj obali je privremeno montažna ( vec 15 godina ), kafana "Kraj sveta". Ne svraćam ja tu radi pića, već da bih pozdravio umove i likove i platio im po jedno-dva pića. Verovatno nikada niste svratili u to gnezdo, gde se alkoholom ispiraju sve prljavštine ovog zadnjeg rata sa Hrvatima. Ti ljudi su Srbi iz Petrinje, Siska i iz tih krajeva uopste, a najviše ih ima iz "Gavrilović"-a iz Petrinje. Našli su se u bedi i produžuju život u kafani "Kraj sveta". HOROR. Ali to je nažalost, najbolji izbor od svih im ponuđenih. Pristajem u plitku vodu i ne gaseći motor odlazim u kafanu. Mališa zna da tu ima nekoliko pasa koji su domaći i uvažavajući ih, ostaje na Ševi sa Ljiljom. Ja se pozdravljam sa Zvonimirom i pitam za stalne goste ... gde su ?
-"Obećali neku pomoć u selu, kod "zadružnog doma" i svi su tamo. Jadni ljudi, a i ja nemam, a dušu bih im dao." Zvonko ... jeste da je pijan, ali iskreno govori.
-"Zvonko naplati jednu litru "brlje" namenjenu njima i reci im da sam ih pozdravio." Plaćam i odlazim, uvek sa nekim saosećanjem, a niko to ne traži od mene ... ?

Pozdrav od Mome Stošića
#