Od Beograda do Novog Bečeja i nazad

[dell_mare]

Na vodama je dosta plovila i kupača što mi govori da nas je dosta ostalo u zemlji ovog leta. Mi smo rešili da more ovog puta zamenimo dugom plovidbom našim rekama. Već duže vremena stoji odluka da to budu Dunav i Tisa..do negde. I tako krenusmo 1. avgusta uzvodno pa dokle stignemo. Plovidba je potrajala 12 dana i odvijala se bez striktnog plana. Sa dvoje male dece, natovareni raznim džidžabidžama i zalihama ali opet s namerom da stajemo i snabdevamo se po potrebi. Zbog toga samo i bicikl natovarili. Evo "malog" izvoda iz brodskog dnevnika koji sam za ovu priliku otvorio.

Dan 1. St.Centrala (Beograd, Dorćol) - St. Banovci
- Stajanje i sidrenje za kupanje kod Vojnih bašta
- Brzina cca 5-6 kmh; Dan sunčan i topao
Dunav je bio jak i mutan a plovidba isključivo uz obalu na 3-4 m dubine. Palo je osveženja na Vojnim baštama gde dubina opet nije bila idealna za kupanje a Dunav je nosio dobrano. Plovidba s decom je bila relativno mirna. U Banovcima smo pristali na marinu kod Nene i Peđe (istoimena riblja kafana). Gaz nam je diktirao gde možemo da pristanemo a uz plitke, otvorene obale to su uglavnom bili pontoni. Omogućili su nam vez na špicu pontona (nizvodno) uz bacanje zadnjeg sidra. Veče smo proveli sa prijateljima koji imaju kuću, tik uz obalu i nakon par pića otišli da spavamo na brod.

Dan 2. St. Banovci - Belegiške ade
- Brzina 5-6 kmh; Dan sunčan i topao
Pri polasku iz marine, nisam mogao da podignem danforta sa zadnjeg veza. Nešto ga je žestoko držalo dole na oko 2,5 metra. Žena i ja na sve muke pokušavali smo da ga izvučemo al džabe. Onda je krenulo zaranjanje u mutno Dunavo, malo ja malo ona. Skontali smo da se uplelo u sajlu koja drži ceo ponton od marine i ko zna šta još. Odnekud se stvorio čikica koji održava marinu i odmah znao o čemu se radi. Odvezao je sajlu od pontona i rešio problem izvlačeći je iz sidra našeg ali i njihovog. Pomislih, dobro je, neću morati da sečem kanap i ostavljam sidro već drugog dana plovidbe. Takođe, dobro je imati onaj mali mačak - pauk sa sobom za ove stvari. Na Belegiškim adama je pao Dunav tako da smo se jedva uvalili na Veliko ostrvo spolja, na dubinu od oko 1m na krmi (kritično s obzirom da je Dunav padao). Blato, kravice, opštenarodno veselje jer je bio Ilindan dočekali su nas tamo. Odabrali smo kupanje u rukavcu uz besprekornu peščanu obalu koja gleda da belegiški lesni odsek. Deca su uživala. Ostrvo se uveče ispraznilo i ostali smo sami. Zapalili vatru, sa krdom teladi sačekali izlazak meseca koji je bio kao planeta velik.

Dan 3. Belegiške ade - St. Slankamen
- Brzina 5 kmh; sunčano i sa udarima košave
Dunav nas je ljuljuškao celu noć. Košava se pojačala kad smo trebali da isplovimo. Uveliko smo bili zariveni u mulj a na obalu su nas nabijali talasi koje ja pravila košava jačine oko 9m/s. To je otežalo isplovljavanje pa smo morali malo na gurku. Plovidba, iako gurani u krmu od košave, bila je naporna. Brzina Dunava je izrazita kod ušća Tise i ostrva pre Slankamena. Teško smo dostizali i 5kmh uz samu obalu. Međutim, kod Surdučke ade prelazila je 7kmh na istim obrtajima. Stara holandska utvara i đunta odavala je utisak parne lokomotive a zvuk dizelke se gubio čim bi se ispeo na palubu da odmorim dok me žena menja u vožnji. Uz Slankamen smo ušli na osnovu uputstava Duleta oko zaobilaženja tamošnjeg napera i prolaska pored ostrva. Dubina u tom trenutku nam je bila knap na nekim mestima tog koridora - 1,2m). Primiše nas u marini veoma ljubazno. Dule nas je upoznao sa tamošnjom ekipom i ukratko ispričao istorijat marine. Popodne smo posetili plažu, Aqumincum (tvrđavu), marinu Mika Alas, Zagrad i navratili u kafanicu na večeru. Mesto je vanredno mirno i nije ni čudo što je predmet kupaca vikendica i parcela za iste. U St. Slankamenu smo proveli i sledeći dan isčekujući lepše vreme za plovidbu s obzirom da su najavili nevreme toga dana što se i desilo. Posetili smo dve crkve i upoznali par meštana koji su nam ispričali dosta o istoriji naselja. Celu noć je pljuštala kiša a probudilo nas je mirno jutro i miris vlage u vazduhu.

Dan 5. St. Slankamen - Titel
- brzina 6,5-8 kmh; kiša i oblačno
Nije mi se nigde išlo ali mi se nije ni ostajalo u St. Slankamenu. Prosto kao da smo potrošili to mestašce sa decom i treba da idemo dalje. Natankao sam vodu, isključio 220v struju i vratio pune akumulatore u pogon. Krenusmo po kišici i mirnom vremenu iz Dunava u Tisu. Tisa - mistična reka. Već posle prvog kilometra bio sam oduševljen mirnoćom koju je odavala. Šume, pecaroši, zelena boja i dubina znatna. Pored toga, davala mi je 2kmh veću brzinu nego Dunav pa smo do Titela stigli za samo 45 minuta plovidbe. Usput prođosmo pored obale Knićanina pa se setih Neleta i priče. Pristali smo i svezali se uz neki napušteni ponton na oko 100m nizvodno od plaže. Kakva sreća - pomislih. Tog dana, navratili su moji - baba i deda da nam upriliče plovidbu, vide unuke i povedu nas na ručak. Kišovit dan ionako nije bio ni za šta osim za razvlačenje masnog šarana u restoranu. Otišli smo na Malu Čardu i razbili se od klope. Vrhunska čarda sa ljubaznim osobljem, normalnim cenama i lepim porcijama. Veče smo proveli tumarajući po varoši, obaveznom svraćanju u kinesku radnju za razne gluposti i kafe na centralnom trgu. Sledeći dan smo takođe proveli u Titelu, na kupanju i obilazeći druge delove grada sa decom. Ta mala varoš nam se baš uvukla pod kožu. Nije nam se davalo da krećemo dalje ali ipak jesmo sledećeg dana.

Dan 7. Titel - Žabaljski most / Kamp "Tisa"
- Brzina: 7-8 kmh; sunčano, sparno sa epizodom nevremena i pljuska
Krenuli smo standardno sporo uz buđenje, kaficu i razvlačenje. Otišao do pumpe koja je odmah do keja (najbolje mesto za pumpu na celoj Tisi verovatno), sipao 20 litara dizela i vratio na brod. Pozdravili smo se s Titelom i baš kad sam hteo da upalim motor - cvrc! Neće. Znao sam da je nešto s vazduhom i ozračivanjem pa sam prionuo na posao, video da mi jedno crevce između dizni prska po malo goriva. Zategao, stavio novu šelnicu. Pa opet ozračio i op - op op op krk upalismo lepo. Da napomenem da smo usput trošili oko 2litra dizela na sat i oko 1 litar ulja na 8 sati plovidbe. Trebalo je preploviti 28 km. Kod Mošorina nas je uhvatilo navreme i pljusak. No, Ukletom to nije smetalo. Osim što sam morao da spustim ciradu i vozim u poluzagušljivom kokpitu, osveženje nije mnogo smetalo. Deca su spavala a talasići ljuškali. Stigli smo posle 3 ipo sata plovidbe na odredište i pokušavali da nađemo vez sličan prethodnom. Posle jednog neuspešnog pokušaja, gde nas je privatnik Elmer Davež ljubazno zamolio da se odvežemo s njegovog pontona na koji će tek sutra neko pristati, zarili smo se u blato pored samog kupališta gde je već bilo nekoliko kabinaša. Ljubazno nas je posavetovao meštanin da tu nema ništa strašno a da blato može biti čak i lekovito --- mož misliti. Odma je palo kupanje skakanje i pivce do kasno u veče sa Grbom, koji je takođe plovio sa porodicom iz Novog Sada ka N. Bečeju i kanalima.












#











#











#











#

[nele]

Mare, pa ovo ti necu oprostiti! Cak sam i video tvoj bridic! Jesi bio vezan kod one kucice sa krovom od trske? Kazem zeni: gle, ono isti brodic kao sa foruma...! Zamisli jos da smo se sreli. Gde bi nam bio kraj!? Ja plovim svakodnevno tu oko Titela i Knicanina. Evo mog br tel za ubuduce! Javite se bre slobodno. 0628980611 Nele

[Mileta]

Uh koja avantura. Odlično, to su sve čari plovidbe i zbog toga plovimo i tako uživamo na reci. Čekam nastavak!

[Uros]

Sredio sam velicine slika, ocekujemo nastavak kad se javi inspiracija

[dell_mare]

Mare, pa ovo ti necu oprostiti! Cak sam i video tvoj bridic! Jesi bio vezan kod one kucice sa krovom od trske? Kazem zeni: gle, ono isti brodic kao sa foruma...! Zamisli jos da smo se sreli. Gde bi nam bio kraj!? Ja plovim svakodnevno tu oko Titela i Knicanina. Evo mog br tel za ubuduce! Javite se bre slobodno. 0628980611 Nele

Jao bre...pomislio sam da će tako biti. Pomislio sam da si negde, uživaš a iskreno mi je bilo teško da raspoznam brodić od inače velikog broja plovila koje sam zatekao u i oko Titela. Inače, preko dana smo uvek bili u potrazi za neku akciju za decu, tipa plaža ili igralište da bi ih dobro izmorili pa ne znam koliko bi se uklopili tamo. Za ubuduće, svakako, javljam se i planiramo na vreme.

[dell_mare]

Deo drugi

Dan 8. Žabaljski most / kamp "Tisa" - Novi Bečej.
- brzina: 7-8 kmh; sunce; trajanje: 4h
Ustajem, pijem kafu dok svi spavaju. Gledam krivine i pravine na karti do N.Bečeja. Na karti izgleda blizu ali kad se preračuna u sate plovidbe deluje ko autom od Beograda do Tare. Napolju sunce, peče zvezda od ujutru, usijasmo se u kabini. Odma je palo kupanje na Talpi koja ima i kavez za decu neplivače. Pomislih kako na sve misle Vojvođani. Dunja je u tom kavezu napravila par plivanja zbog kojih sam pomislio da je korak bliže do plivačkog statusa. Iznad kupališta je lepo betonirano stepenište velike širine na kome je moguće ležati, sunčati se i sušiti peškire. Uz napitke to smo i radili neko vreme dok baš nije zažarilo i poteralo nas da idemo. Isplovismo na na inače neuobičajeno hladnu Tisu (kako kažu meštani) za ovo doba godine. Preko puta Talpe je šljunkara gde je nakačeno par barži i tegljača zbog kojih je plovni put sužen na 100 metara pa treba pripaziti. Mislim da sam na celom putu tu ugledao i najveću dubinu od oko 24m - neposredno pre Žabaljskog mosta. Fina morska dubina. Na potezu od Žabaljskog mosta i brane kod N.Bečeja smenjuju se prelepi pejzaži Potisja bez ijednog naselja. Jedino je kupalište kod NISovog magacina na 7om kilometru od Žabaljskog mosta nešto uređeniji deo gde je moguće pristati i poći u restoran, kampovati ili slično. Iza toga otvaraju se pravci na Tisi dugi po 4-5 kilometara zbog kojih deluje beskrajno. Šuma i šipražje se spušta do same vode. Pecaroša skoro i da na nema sve do poslednje okuke pred branom. Kad pogledate na karti, posle Taraša, nema tu ni blizu naseljenih mesta. Meni lično je ovo bila najlepša plovidba od kako smo krenuli. Nakon 3h plovidbe stigosmo pred branu i prevodnicu. Zvao sam broj koji su mi dali, javio se čika, rekao da nema problema i da nas pušta u redovnom terminu od 18 do 19h (inače se brodići kao naši puštaju u dva termina dnevno besplatno: 10-11h i 18-19h). Ispred crveno svetlo ko na semaforu, vrata se otvaraju, uđe se, vrata se zatvaraju. Kaseta se puni, idemo gore, ..deca odlepila a ni nama nije svejedno Otvaraju se vrata i plovimo dalje u zeleni raj kao u neki novi svet. Iza prevodnice, masa čamaca, ljudi uživaju ko u nekoj viktorijanskoj engleskoj (il je mene pukao utisak). Pijuckaju na čamcima, izbacili po nogicu da lade, klate se i pozdravljaju nas motreći na neobičnu zastavu Tajlanda koju sam okačio na pramac. Nas u N.Bečeju dočekuju pored jednog od splavova vezanih uz kej. Još ranije smo sa prijateljem čiji je splav dogovorili dolazak tako da nas je oskolilo to što imamo kod koga da pristanemo. Inače u N. Bečeju ima neka nova marina na koju se nailazi prvo pri dolasku u grad. Drugar Grba koga smo upoznali dan ranije uspeo je tamo da nađe vez i dogovori se bez problema. Na toj gradskoj strani, nije pametno sidriti se jer je dno popločano betonskim gromadama. Kanap od broda svezuje Darko - lokalna legenda od svojih 35-36 godina, otac 3 - 4 dece sa svoje 3 žene--dosada. Odma pada ladan jelen i kratko opoznavanje uz opasku da na je danas subota i da će sve tresti naveče od muzike po keju. Krenuli smo u panoramsku šetnju kejom pa onda i gradom. Grad lep, ukrašen, uređen i spreman da dočeka groznicu subotnje večeri. Mnogo mladih ljudi, dece, derani s besnim autima puštaju muziku glasno po keju. Naletesmo i na jednu svirku - ko poručeno. Od plovidbe, i alkoholom i cedevitom sastrugani potražismo dobru picu. Lokalci su nam odma dali dobru smernicu i završili smo kod Heisenberga (onaj lik iz Breaking Bad serije). Pica fantazija stvarno - ukusna i velika ko točak od kočije. Siti ko prasići, vratili smo se na brod i zaspali..al ne zadugo. Odenkud ide komšija Darko, sa ekipom, zvecka gajba jelenka. Pale se zvučnici na njegovom splavu do našeg brodića - serija Mitra Mirića, red Zvonka Bogdana pa onda ruski klasici pa neki pank - majko moja nije bilo spavanja do 3 ujutru Od prekoputa bije tehno. To im smeta pa im dobacuju na nacionalnoj osnovi da povicima MAĐARI, ATILA i slično. Iako možda otprekoputa i nisu Mađari Al opet to zadirkivanje na onom vojvođanskom naglasku bilo je sa dozom pažnje nekako. I sledeći dan smo proveli u N.Bečeju. Malo kupanje, malo morski doručak, malo odmor i šetnja pa onda na ručak u čardu pored keja. Nakon toga jedna šetnja i kafa uz sladoled sa teta Anđelkom koja nas je ljubazno ugostila pored svog splava.

Dan 10. Novi Bečej - Titel
- brzina: 9-9,5 kmh; trajanje: cca 6h.
Mentalno sam se spremao za najdužu plovidbu na našoj turi. Trebalo je preći 56 km po vrućini, doduše nizvodno. Obavili smo snabdevanje u pekari EUROPA u centru N.Bečeja i umalo zakasnili da uhvatim prevodnicu. Pozvao sam prevodničara i pitao mogu li da okasnim 20 minuta, on je rekao: "tu su mi šefovi, možeš 5 minuta da okasniš ili da dođeš tek naveče u 18h" ..uf..dadosmo gasčinu tih 3 km do prevodnice. Jurili smo 10-11kmh, pomislih - bestraga kako je ova Tisa spora, nećemo imati ništa veću brzinu nizvodno. Uhvatili smo prevodnicu i ušli u mirne vode nizvodno. Usput smo svratili ponovo na kamp Tisu kod Žabaljskog mosta da se osvežimo i propustimo jedno nevreme koje je prošlo negde dalje. Rezervni plan je bio da stanemo kod mošorinske okuke i vikendica i svratimo u kafanu na ručak. Međutim, nikako nam se nije svidela ideja da jurcamo a decom tu gde baš ništa za njih nema, ili nam se samo tako činilo sa vode. Samo smo prošli pored uz obećanje samima sebi da ćemo doći makar i kolima u taj kutak uz Titelski lesni plato. Usput, žena i ćerka su se vozile na kanapima iza broda da se osveže. Pristali smo u Titelu na već ustaljeni ponton, i otišli do Male Čarde da "obnovimo gradivo" iz opštenarodne ribologije nakon toga po sladoled i kafa u gradu pa u krevet.

Dan 11. Titel - Slankamen (noćna vožnja)
Proveli smo ceo dan u Titelu kao kod svoje kuće. Burek - kafa - kupanje - pivo/vino - kupanje - ručak - kupanje - kafa/sladoled - krevet. Međutim, uveče je Tisa počela da navlači na našu stranu drezgu, travu, sočivicu, granje i balvane. Izgleda da je sve to gurao Begej jer je brana otvorena. Prvih pola sata smo sklanjali to čakljom i borili se a onda smo rešili da promenimo strategiju. Pomislio sam, ko će ujutru da upali motor u takvoj štroki, ko će eventualno da skače u reku da čisti propeler od toga. Upalili smo brod u 23.30h i zaplovili ka St. Slankamenu u nameri da spavamo u njihovoj marini. Mlad, narandžast mesec izašao je iznad šume dok smo mi lagano rmbali po Tisi nizvodno. Ispred nas, pod reflektorom su se ukazaivala sablasna ostrva od trave koja su iz daljine izgledala kao čamci koji stoje na sred toka. Uopšte nije bilo naivno zaobilaziti ih po mraku dok jednim okom motrim na plovni put, dubinu i gledam da li ima neko iza mene. Dođosmo do ušća i uplovismo u Dunav. Trebalo je da poguramo uzvodno i dijagonalno još oko 500-600 m i opet zaobiđemo onaj naper na ulasku u marinu St. Slankamen. Brzina je opala sa 9 na 3 kmh. Jedva sam gurao uz Dunav na 2/3 gasa. Još ovako jak Dunav nisam osetio a dojam snage je pojačavalo to što je noć i što se obale slabo razaznaju. Mislim da smo taj deo prelazili čitavih 20 minuta uz ulazak u marinu po plitkom rukavcu. Vezasmo se za slobodno mesto na pontonu, sedosmo, pogledasmo u oči i popismo po rakiju. ..deca su bezbrižno spavala.

Dan 12. St. Slankamen - Beograd
- brzina 12,5-13,5 kmh; trajanje: 3h30' Sunce i severac
Nakon kafice sa prijateljima, napustili smo marinu i zaplovili put Beograda. Dunav nas je jako nosio, pa smo na 1/4 gasa imali turbo brzinu. Na pomisao da po takvom Dunavu treba da krenem negde uzvodno, odustao bih odmah. Bio je mutan, viši jedno metar ipo u odnosu na kad smo krenuli i nosio je sve i svašta. Na 5 km uzvodno od Vojnih Bašta uočio sam dobro mesto za jednodnevni boravak i pristajanje (kod napera - bivše batajničko ostrvo). Rekoh sebi, šta je sad 15 km od Beograda kad smo ovoliko plovili. Po pristanku u Beograd, ostavismo decu babi i dedi a mi produžismo da se još jednom gostimo čorbom i vinom i time zatvorimo putešestvije. Brod smo vratili u marinu i tapnuli ga po ramenu.

Naše reke su potpuno druga dimenzija naše zemlje i odmora u njoj. Teraju na spor život, zdrave navike, na vanvremenske vrednosti i kontra su svemu što je doneo 21. vek. To je lekcija koju sam naučio.

Sledećeg dana, nakrcali smo ga decom i rođacima i krenuli do Ade Međice. Na prvom kilometru smo zadimili na beli dim. Znao sam da nešto gadno nije u redu. Pristali smo na prvi splav. Otvorio sam poklopac i video da je puklo crevo za rashladnu tečnost. Motor samo što nije prokuvao. Vratili smo se u marinu na rezervni motor. Tapnuo sam brodić po "ramenu" kao starog druga - izvukao je do kraja i dao maksimum. Sleduje mu malo negovanja sad zamena creva i novi antifriz ne koštaju mnogo.












#











#





#

[SRSA]

Bravo Mare, odlična plovidba i reportaža.

[Uros]

Prava reportaža, sadrži sve što prosečnog nautičara intresuje. Bravo Mare

Ono što će neke od nas sigurno zanimati je i koliko je goriva i radnih sati otišlo za tih 260km koje ste preplovili? Znam da je to invdividualno oko potrošnje, ali nije loše bar prebaciti u radne sate jer je tura mnogo dobra. Radnih sati bismo, pretpostavljam, svi potrošili slično . Ako si zapamtio ili zapisao još neke detalje usput, oko snabdevanja hranom, gorivom ili delovima, piši

[dell_mare]

Uroše, teško da sad mogu da svedem sve i napravim računicu. Otprilike je da smo plovili oko 28h sve zajedno. Brzine sam dao tamo. A što se potrošnje tiče imam samo prosek od Beograda do Titela uzvodno i to je 2 litra dizela na sat. S obzirom da smo tad išli na jačem gasu zbog Dunava tokom kasnije plovidbe mogli smo samo manje da trošimo. Posebno na sektoru nizvodno od St. Slankamena do Beograda. Cenim da sam potrošio oko 70 litara goriva kad uračunam sva zagrevanja, stajanja u prevodnici, manvere u marinama itd. To daje 2,5 litra na sat pa sad ispadam kontradiktoran

Gorivo - Što se tiče snabdevanja dizelom, najbolja opcija usput je Titel (pumpa je 100 m od obale ako i toliko) a ni N. Bečej nije loš (pumpa npr. 200 metara od obale). Na Dunavu stvari posle Banovaca nisu nimalo sjajne. Nisam uočio nijednu u St.Slankamenu a za Surduk nemam pojma, nisam mu mogao ni prići u onaj plićak.

Voda - Voda već u Titelu nije za piće. I tako je svuda uzvodno. Tako da se u St. Slankamenu treba natankati. Što se tiče daljeg tankanja pitkom vodom to može isključivo iz kupovnih balona od 5-6 litara.

Hrana - snabdevanje je subjektivna stvar. Neko nosi više, neko manje ali ipak nešto mora da se kupi s vremena na vreme (hleb, jogurt, mleko, itd). Sva ta manja mesta imaju minimum minimuma. Iznenadilo me je koliko je St. Slankamen slabo snabdeven - tek dve prodavničice u centru gde je sve na kašičicu a burek ako se ne kupi do 8h pozdrav! U Titelu i N. Bečeju ima svega. Između ta dva skoro pa ništa osim poneke čarde i restorana (Mošorin, kamp Tisa, Nisovo izletište). No sve je to nekako taman postavljeno po rastojanjima da i nautičaru laiku ne zafali ničega nakon par dana.

Sad kad bi čitao ovo neki morski nautičar verovatno bi se smejao jer su reke ipak skromne akvatorije u odnosu na moru gde se ozbiljnije planira opskrba. Osim toga, za jedan dan bez dece može se preći bar duplo više puta no s decom Ono što sam sebi zacrtao za sledeći put je pristajanje u divljinu i izbegavanje urbanih akvatorija. No to mora ići bez dece

[Uros]

E to su odlicne informacije, i nekome ce sigurno znaciti da ih procita u temi