Manevrisanje plovila sa kabinom

[Igor Narval]

Uroše,

Ovo je odlična tema, nikad dosta razgovora na ovu temu.

Iz raznih knjiga svašta sam pročitao o pristajanju, odnosno manevrisanju u ograničenom prostoru.

Koristiti vetar i / ili tok vode je nešto što je jako bitno, to je u svim knjigama navedeno.

Takodje, nije retkost naći i stav da vožnja krmom praktično nije moguća, pogotovo kod brodskog motora.

Takodje, mnogi autori ističu ono što si i ti istakao, kratko ali jako davanje gasa (uz prethodni pun okret volan u željenu stranu), u tom slučaju se brod pomera levo-desno, bez pomeranja napred-nazad. To nekada može olakšati manevrisanje na malom prostoru.
Mada vetar zna da pokvari i najbolje zamišljen manevar.

[Uros]

Tako je. Ono što ni ja nisam znao vezano za upravljanje brodskim motorom, jer još uvek nemam iskustva sa tim, to je da je bitan smer okretanja elise. Pošto postoje "desno okretna" i "levo okretna", što se definiše smerom okretanja elise kada se plovi unapred, svako plovilo prilikom dodavanja gasa teži da blago skreće na jednu stranu u zavisnosti od okretanja elise, čak i kad se kormilo drži pravo. Kad se to ima na umu, onda sa kratkim dodavanjima gasa prilikom pristajanja, menjajući smer kretanja elise, dobija se to da se plovilo pomalo zanosi u jednu ili drugu stranu.




Kod vanbrodskog bi trebalo da je mnogo lakše manevrisati na manjem prostoru. Ono što ja često koristim prilikom bočnog pristajanja, prikazano je na ovom snimku. Ovo je vrlo zgodno kad se pristaje uz nečije plovilo, usidreno na vodi pa samim tim i poravnato sa strujanjem vode. Takođe je korisno i prilikom pristajanja na ponton, bočno. Čamac u poslednjim sekundama bukvalno klizi bočno, paralelno sa pontonom ili drugim plovilom i lagano doplovi do njega. Obratite pažnju na rad sa menjačem i položaj motora u određenim trenutcima:

[Zveki]

Dobro je sto je otvorena zasebna tema jer svi imamo kabinase i u odredjenim manevrima slicne probleme.
Kod mene sam primetio recimo da kada prilikom pristajanja u obalu na jedno metar od obale prebacim u rikverc krma se obavezno zanese u levo. U pocetku sam mislio da ne ispravim motor ali sam posle vise puta shvatio da je to pravilo.
Koliko ce krma da se zanese zavisi od jacine gasa koji sam dao pri prebacivanju u rikverc.
Medjutim pri isplovljavanju krmom situacija je potpuno normalna i nema tog zanosenja krme.
Pretpostavljam da je to normalno ponasanje kod tabanasa koji nema kobilicu pa camac kod naglog menjanja inercije kretanja hoce malo da pobegne.

[Uros]

A možda tu primećuješ ono što sam pomenuo za brodski motor da prilikom dodavanja gasa teži da blago skrene u stranu. Za Albin to čak postoji i u fabričkoj dokumentaciji:

[Mileta]

Dobra i korisna tema. Ja se sa svojim Cranchi-jem još uvek učim da polako pristanem, uvek ima raznoraznih razloga zbog čega nekada pristanem lagano nekada malo lošije. Mislim da sve zavisi od toga kako procenim tok reke i koliko smo nežni na gasu, napred - nazad. Dobro je čuti vaša iskustva, iz svakog se po nešto nauči.

[SRSA]

Дан без ветра, присуство и помоћ Уроша и Милете, идеално за премештање Мантре на вез крмом до понтона. Потпуно друга прича у односу на суботу и кошаву. Без икаквог проблема Мантра крмом пристала до одбојника, увезана и ушушкана.

[Mileta]

Danas je zaista bio prelep dan. Dobro je da smo ga iskoristili za plovidbu i smeštanje čamaca u zimovnik. Oba su lepo ušuškana i mogu tu da čekaju proleće. Da ne bih ovu temu punio nečim što je van teme, fotografije sa plovidbe ću postaviti u drugoj temi.

[Igor Narval]

U jednom od ovih priloga reče skiper, da parafraziram: maksimalna brzina prilikom pristajanja je ona sa kojom ste spremni da udarite u drugi brod ili ponton. To je nešto što je meni uvek u mislima prilikom pristajanja. U najvećem broju slučajeva neće nastati velika šteta ako se naslonimo svojim brodom na neki drugi brod, ali ako udarimo u drugi, posebno pri većoj brzini, može doći do oštećenja.

Ono što je meni interesantno, u literaturi a i u nekim od video klipova na ovu temu sam našao savet da se prilikom pristajanja (manevra u ograničenom prostoru) volan okreće isključivo dok je motor u neutralu i to po mogućnosti da se koriste puni okreti volana u trenutku dok brod stoji. Taj trenutak "dok brod stoji" je nešto što sam razumeo kao idealnu situaciju, koja se javi kada tako upravljamo brodom da brod stane izmedju dva faze u manevru, praktično da se za trenutak zaustavi, pa da onda nastavimo kretanje u željenom pravcu.

Kako moj brod ima vanbrodski pogon ja sam se fokusirao na čitanje i analizu saveta za tu vrstu pogona.

Upravljanje sa brodskim motorom ima svoje specifičnosti, kao što je i specifično upravljanja brodom koji ima dva vanbrodska motora. U varijanti dva vanbrodska motora kod pristajanja- manevrisanja moguće je pored ostalog koristiti i opciju da jedan motor radi za napred drugi za nazad. Verujem da ima neko ko je imao iskustvo upravljanja brodom koji ima dva vanbrodska motora pa ćemo saznati nešto više.

[Popaj]

Na ovom drugom klipu je camac sa dva vanbrodska motora. Samo bih voleo da ga vidim na brzoj vodi (reci), i jakim vetrom.
U zavisnosti od vremena i brzine reke, veoma se razlikuje manevar, kada uplovljavam na moj vez.
"Cesljevi" su postavljeni pod 90 stepeni u odnosu na tok reke. Kada nema vetra, i reka spora, onda je lako. U suprotnom zna da bude bas problem. Reka brzo zanese camac na komsijski brod. Ja u tim situacijama, normalno prilazim uzvodno i kada dodjem do svog veza, skoro da u mestu manevrisem pod 90 stepeni, i ulazim u vez.
Ovo sto Igor kaze, u trenutku manevra menjac je u leru, pa tek kad se namota sledi dodavanje gasa. Kao da ste u mestu promenili pravac. Kada sam imao brodski motor isprobavao sam neke elise. Ustanovio sam da je camac bolje manevrisao u ovakvim situacijama sa manjom elisom. Dosta je brze reagovao. Vreme cini svoje pa se stekne osecaj.

[Zveki]

Svaki manevar je ma koliko puta ponovljen specifican i prica za sebe. Sto je bilo danas sutra je vec mozda drugacije, pa cak i u jednom danu ne mora da bude isto, cesto i polozaj sunca zna do te mere da zasmeta da ometa vidljivost ako je u pravcu pristajanja ili manevrisanja.
Nesto sto se smatra rutinom je najcesce uzrok greskama i losim procenama.
Sigurno da manevrisanje u marini ili pri obali ima svoju tezinu ali po meni jedno od najzahtevnijih manevara brodom je pristajanje i vezivanje u marini uz bovu. Po mirnom vremenu i sporom toku to je u neku ruku normalna stvar. Situacija se drasticno menja kada duva bilo koji vetar, tok reke se ubrza a okolni camci koji su na bovi vise ne stoje u pravcu toka reke. Pti tome bova vise nije staticni objekat na vodi vec nesto sto seta levo desno velicine 50tak cm na uzburkanoj vodi, treba navesti pramac broda do nje i potom izaci iz kokpita i stici do pramca radi prihvata.
Tu ne pomaze nikakvo teoretisanje jer se proracun radi i menja sa svakim metrom kako se prilazi bovi. Jedini nacin da se ovlada tom "umetnoscu" je sto vise pristajanja i ponavljanja.
Nas nekolicina sa foruma poznajemo tu materiju.
Mozda bi to manevrisanje kod pristajanja uz bovu moglo da se uporedi sa prvim sexom....znas sta treba da radis ali nisi siguran da ces pogoditi iz prve