Mi koji nemamo nešto svoje da se pohvalimo, možemo da spomenemo tuđe
Setila sam se jedne pesme, pesmurine, koju sam davno mnogo volela, a i sada kada sam je ponovo pročitala je još uvek mnogo volim.
More i morski mornari su u pitanju, ali mislim da je prmenjivo i na nas koji plovimo ovim našim tekućim ostacima Panonskog mora.
Miroslav Mika Antić – Neverovatna morska pesma (Druga strana vetra)
Poznajem neke kapetančine
-sve same surove morske vučine.
Nose bradurine.
Puštaju brčine.
Puštaju obrve.
Sto čuda načine.
Na sve bi načine da su muškarcine.
Sve bi da učine da su mangupčine,
da su mornarčine,
da su junačine.
Al’ sve su ove kapetančine
za mene obicne trice i kučine.
Osim tih kapetanskih kapetana
ima na svetu i prečih stvari.
Prvo da vidimo šta je to more.
Prvo da vidimo šta su mornari.
Ko nije plovio,
ko nije brodio,
ko se od orkanskih talasa skrivao,
taj kao da se upola rodio
i kao da je upola živeo.
I može od te polovine
komotno još malo da se skine.
Ti misliš: more je samo voda.
More je ogromna muška sloboda.
Mornari znaju: more se plavi
samo u sećanju,
samo u glavi,
samo na slici - na razglednici.
Ti misliš: more su samo lađe
i samo daleka putovanja.
More je kad covek u sebi nađe
mudrost kako se budan sanja
i kad su dani slani i sivi.
Mudrost kako se sasvim živi.
Mornari se, u stvari, ne rađaju.
Postaju od svoje mašte najzlatnije.
Sami se od sebe sebi događaju
Svaki put čudnije…neverovatnije…
Zažmure i pogode kad da se dogode
i na kom mestu da se dogode.
Ostatak se može naći na:
https://www.inter-caffe.com/lista-122-14.html#p12674
Nadam se da ću imati prilike da pročitam tvoje knjige. Ja sam objavio jednu zbirku poezije 2014 godine, u desetak zajedničkih zbornika se nalaze i moje pesme. Sad imam pripremljenu još jednu zbirku ali ne znam kada će i da li će biti štampana. Kao što znamo sve se vrti oko novca. 
