Pas Mališa / drug i prijatelj sa veliko "P"

[Ševa-2]

Pas na čamcu

Iz različitih razloga, sve više je ljudi, koji se odlučuju da celo leto provedu na čamcima, odnosno na prigodnim mestima ada ili obala. Možda ćete i Vi u bližoj ili daljnoj budućnosti, odlučiti da se pridružite, tim ljudima, koji su upoznali Život na vodi i znaju šta je lepo. Živeti sa prirodom ili živeti u gradu ... o prednostima ne želim da Vas opterećujem, jer i sami ih znate. Ako se budete odlučili za plovne objekte, pravilno ste napravili izbor ?! Ali to ne znači da čamci budu uređeni kao kod većine. Prave ih iz kliznih budžeta i bez obraćanja pažnje na kvalitet i količinu opreme. Raduje me što je svest i kod naših ljudi došla do nivoa, kakav je već godinama u Holandiji i u mnogim Evropskim zemljama, kao i u mnogim Američkim državama i Kanadi.

O kvalitetu i opremi ... ovoga puta ne bih, već bih se osvrnuo na bezbednost vaših plovila. Osnovni parametar bezbednosti je postojanost i budnost. A postaviti obezbeđenje na plovnom objektu, koji će usput da Vam bude dobar i veran drug, to je jedino PAS. Ja ne bih da filozofiram, već bih najkraće izneo svoje iskustvo na tom planu i to iz života na čamcu. Pas na čamcu je pun pogodak, ako planirate da provedete duže vreme na čamcu u neurbanoj i ne naseljenoj teritoriji obala. Pas će Vam biti nezamenjivo obezbeđenje od nezvanih gostiju. Bilo ljudi ili domaćih i divljih životinja, koje se u raznim prilikama nađu na obali i u potrazi za hranom, pre svega dozvole sebi da uđu na vaš čamac u vremenu kada recimo spavate. A pas će vrlo brzo da shvati da je čamac dobro o kome on mora da brine pri svakoj poseti. Tako da će svi miševi koji teze da se usele na Vaš čamac, zatim pacovi koji dođu obično nocu dok spavate i pokradu Vam sve što je za jelo. Ako ne mogu da ponesu, oni sve izotvaraju, probaju i o posledicama da Vam ne pričam. Bizamci će i kada ste na sidru, da uđu i da Vam naprave štetu. Zmije će vrlo rado potražiti ugodan smeštaj negde na čamcu, gde se najmanje nadate. Ali ako imate psa na camcu, sve te životinje i ljudi ne dobro namerni, će shvatiti da je teritorija na čamcu i na većem delu obale oko Vašeg čamca, zabranjena zona za njih, jer će ih Vaš drug proganjati i noću i danju. I kada se uveri da je sve u redu, spavaće sa jednim okom i obilaziti teren, ostavljajući svoje mirise i trag da je prisutan, pa ko hoće da rizikuje, neka izvoli. Čak će proganjati i vrane, gavrane i sve ptice kradljivice.

Moj izbor je nemački ostrodlaki, lovački terijer. Mali i zahvalan je za boravak gde Vam neće smetati. Dlaka mu ne opada i ne smrdi, kao recimo nemački ovčar-vučjak. Tuđi psi, po običaju veliki i zli, će uvek da napadnu malog terijera. A terijer ima veće srce od njih. On će takve da lavežom opominje i da se povlači do na čamac. A na čamcu, ako ne pobedi, poginuće. Da pobegne, nije programiran. A borac je veliki. Ne mali broj puta je u borbi pobedio i vučjaka, koji je inače izuzetno opasan, ali ima svoje slabe tačke sa kojima se terijer koristi u neizbežnim situacijama. Mada ne preporučujem da dozvolite da se Vaš ljubimac bori za život, ako ste u situaciji da to sprečite. Ja sam mog Mališu u određenim situacijama, uvek zvao da dođe do mene i uzimao sam ga u ruke. Čak sam ga držao iznad glave u Minsku na ulici kada ga je napao policiski vučjak. Rizik jeste, ali i Malisa mi je pomogao mnogo puta u različitim situacijama. Drug je uvek drug.

Mališa, nemački lovni terijer, je bio pametan, hrabar i tvrdoglav. Bio je sa mnom i sa Ljiljom u osam zemalja Evrope. Tri puta je leteo avionom. Četiri godine, ziveo je sa mnom na čamcu Ševa, na Dunavu, Tisi i Kanalima “Dunav Tisa Dunav”. Čuvao je Ševu dok sam ja ribario sa profesionalnim alatima. Ja sam tačno znao kada sam na vodi, po njegovom lavežu, da li neko nepoznati, prolazi pored čamca ili hoće da uđe na čamac. U slučaju da hoće da uđe, vezivao sam praznu kantu sa jedekom koji je bio na čunu, pustao mrežu da sama pluta i punim gasom išao sam do Ševe. I nikada se nije desilo da me je Mališa lavežom obmanuo. Znao je i obožavao naše prijatelje i nije na njih lajao, niti ih je napadao, ali na Ševu ih nije pustao. Čak i u mom prisustvu, ako neko od naših prijatelja hoće nešto da iznese sa Ševe, hvatao ih je blago za noge i nije pustao dok mu ja ne kažem da je u redu. A kada je Ljilja na čamcu znao je da noću par puta ode sa mnom na vodu u ribolov sa mrežama i kada se zadovolji ide na svoje omiljeno mesto na pramcu Ševe da odrema.

Bio je naš omiljeni pas i živeo sa nama u izobilj i međusobnom uvažavanju. Živeo je 12 godina, a svoje potomstvo je ostavio u Belorusiji i Rumuniji. ........

Pozdrav od Mome Stošića

#

[nele]

Uzivanje je citati Vase dogodovstine sa rekom i Ševom !

Mislim da ce nas Lav biti bar delimicno kao vas Mališa ?!