Nevreme na Dunavu

[vlajko45]

Ja sam gaće a bome i čarape presvukao

[Zveki]

[Igor Narval]

Ozbiljna tema je otvorena.

Ja iskreno mislim da odgovor u velikoj meri zavisi od toga da li imate plastični ili metalni čamac i naravno kojeg tipa je korito.

Moje lično mišljenje za brod tipa Narvala, na bazi onoga što sam pročitao i uživo preživeo na Dunavu, što dalje od obale i drugih brodova. U toj situaciji ne treba pokušavati neku ozbiljniju plovidbu. Minimalna plovidba da se skloniš od obale to je ok. Duža plovidba ne baš, pogotovo sa vanbrodskim motorom,

Mislim da veća opasnost plastičnom čamcu preti pri obali nego na vodi, bilo uz uključen motor bilo samo na sidru.

Ako talasi okrenu Narvala bočno uz obalu raste mogućnost da ga prevrnu, na vodi neće tako lako da ga prevrnu. Nije prijatno biti tada na vodi, ali se može preživeti.

Podržavam opciju, stati na sidru u zavetrini, ali sa plastikom i dubokim koritom ići u obalu nisam siguran koliko je dobro.

[Zveki]

Igore ima potpuno smisla to sto kazes i da je za plastiku bezbednije u tom slucaju biti na vodi nego u obali. Pogotovu za brodove sa ozbiljnom kobilicom kao sto je tvoj Narval ili Urosev Albin.

Ali po meni to vazi samo u slucaju ako te nevreme iznenada zateklo na vodi i nema se vremena traziti zavetrinu. Sigurno da je bezbednije ostati na vodi nego nasumice uletati u obalu radi kakvog takvog zaklona.

S druge strane za tabanasa kao sto je moj, za blago V korito bez kobilice mislim da je apsurd ostati na vodi ako se ima mogucnosti potraziti zaklon u obali. Ako si vec u obali treba pojacati bocne vezove sa krme i pramca i ostaviti ih opet dovoljno labave da camac moze da radi na talasima.

Dva nevremena sam tako prosao i to bas prve letnje sezone kada sam kupio Alibi i to uvezan za obalu sa spoljne strane Dunava, jednom u Vojnim bastama a drugi put u sred noci ispod Lida takodje na otvorenom Dunavu. U oba slucaja sa strane sa koje je nailazilo nevreme stavio sam trostruko kanape, vezao gumu na pramac ako zatreba da ublazi udarce, podigao motor i cekao da prodje.

Ne kazem da sam uzivao dok je tutnjalo ali sam opet bio presrecan sto u tim trenucima nisam na vodi. Meni bar ipak veliki osecaj sigurnosti u tim trenucima ne daje ni veliki brod (nemam takav), ni jak motor(takodje nemam) vec majka zemlja koja je na par metara iza mojih ledja

[Igor Narval]

Zveki,

kao što kažeš sve zavisi od tipa broda, materijala izrade i trenutnih okolnosti.

Pred nevreme pokušavati da stigneš do obale nema smisla, isto kao što nema smisla ni odvezivati se i bežati na vodu ako si već lepo vezan uz obalu.

Ono što je bitno, nezavisno od toga da li je čovek na vodi ili vezan uz obalu jeste da pokuša ostati smiren, da ne dozvoli da panika prevlada jer tada raste verovatnoća za grešku.

U svakom slučaju Dunav je moćna reka i mora se poštovati.

[Zveki]

Slazem se sa ovim. Valjalo bi da se i drugi ukljuce i iznesu svoje iskustvo ili misljenje sta bi radili u takvim situacijama.

Mislim da je ovo tema o kojoj svako od nas razmislja ili bar pomisli na to pre svakog izlaska na vodu. Ja sam mozda preterano oprezan ali i po najlepsem danu uvek "krajickom" oka osmatram nebo i vodu na horizontu.

Mozda delom zbog toga a mozda sam samo imao srece ali nijedno pravo nevreme ni salauka me nije zadesila na vodi u plovidbi. Jeste jednom dok sam jos imao Titela i to na nekih 50m od plaze na Lidu, kao grom iz vedra neba i to po najvedrijem danu. Spremali smo se da krenemo, dizem sidro i u roku od pet minuta je udario Gornjak takvom snagom da je bacio nejakog Titela u obalu. I opet dobra stvar jer je vetar podigao takve talase niz Dunav da ja sa Titelom ne bih imao mnogo sansi na vodi.

[Igor Narval]

Zveki,

mislim da na Dunavu nema mesta "preteranoj opreznosti".

Gledam nebo i po najlepšem danu ne krajičkom oka, nego širom otvorenih očiju, a i vremenska prognoza se gleda.

Pa nismo mi bez veze ovu temu započeli sa vremenskim prognozama koje pratimo.....

[Zveki]

Ne znam da li ovo danas spada u ovu temu ili u "Boravak na camcu" (takve teme i nema) ali za mene je sve bilo isto sem sto se nisam otisnuo dalje od marine. Naime, prognoza je najavljivala jutarnju maglu ali i lep i vedar dan. Iz tog razloga sam jutros krenuo ka marini misleci da zaplovim malo do kampa i tamo grejuci se na suncu provedem par sati u pecanju. Po gradu i nije bilo neke narocite magle medjutim kada sam dosao na Alibi shvatio sam da od plovidbe nema nista jer me je gledajuci na Dunav sacekao zid od magle


Kako vode i dubine ima i tu gde sam, nisam mnogo ocajavao, prilagodio sam se situaciji i za deset minuta vec su dva stapa na dubinku i jedna balerina bili zabaceni.



Za mene nema nista lepse (kad vec nije leto) nego u zimskim danima sedeti u camcu i pored grejalice i vruce kafe pecati.


Redovno svaki vikend imam drustvo, kada Pera (tako ga prozvao moj drugar Kole sa camcem do mene) dodje po svoju porciju hleba. Toliko se navikao na te porcije da svoje prisustvo ako ga ne primetimo najavi lupkanjem kljunom o platformu.



I naravno, negde oko jedan magla se potpuno razisla, zasijalo je sunce ali meni je vec bilo kasno za neku plovidbu. U tom je dosao i Kole pa smo jos neko vreme proveli pecajuci i uzivajuci u prelepom danu. Jos jedan vikend je prosao, za jos jednu nedelju smo blizi prolecu.

Nek bude ovako sve do aprila, ja se buniti necu

[vlajko45]

Hvala Zveki za zimkse maglovite slike sa reke . To je prava ljubav

Podsetio si me na polaganje ispita za UMĆ '90 godine na staroj Stenki. U teoretskom delu ispita jedno od piatnja bilo je 'Kako se ponašati na vodi u slučaju magle'. Odgovora je više, jedan od meni boljih je 'koj ću moj po magli na vodi, sačekaću da se podigne'... . Šalu na stranu, ako vas zatekne magla na vodi u vožnji, trudite se da trag koji ostavlja čamac iza sebe bude prav kako se ne biste vrteli u krug, što je poznata činjenica kad nemate vidljive orijentire.

Ovo sigurrno ne spada u ovu temu ali nije loše znati kada se desi nevolja.

[Mileta]

Prelepe fotografije, a taj tvoj drugar Pera me podseti na jednog pd pre dve godine gore kod kampa, ja sedim u kabini tada Pasare a on lupka u čamac i čeka da mu iznesem hranu i tako jedno desetk dana, jeo mi je iz ruke i dozvoljavao da ga pomazim po vratu. Posle je otišao negde uz ili niz Dunav. Prelepe uspomene. A to za maglu Vlajko je u pravu. Koj ćemo moj na vodu, kad je magla, sačekaćemo da se digne